Nezvanične informacije koje su počele da kruže posle sastanka u Moskvi bacile su novo svetlo na odnose između Rusije i Jermenije.
Ono što je u prvi mah izgledalo kao rutinski susret Vladimira Putina i Nikole Pašinjana, prema pisanju jermenskog lista Hraparak, zapravo je imalo i drugi, zatvoren deo – bez kamera, bez saopštenja, ali očigledno sa mnogo težim tonom.
Upravo u tom delu, kako tvrde izvori, došlo je do ključnog razlaza: Moskva je, navodno, zaključila da sa aktuelnim jermenskim rukovodstvom više nema prostora za dogovor o najvažnijim pitanjima.
Zvanični deo razgovora već je nagovestio gde stvari idu. Vladimir Putin je vrlo jasno rekao da Jermenija ne može istovremeno da ide ka Evropskoj uniji i da ostane deo Evroazijske ekonomske unije.
Nije to predstavljeno kao politički stav, već kao ekonomska realnost – dve strukture jednostavno ne funkcionišu zajedno. U tom trenutku, prema izveštajima, Nikol Pašinjan nije ostao dužan.
Njegova izjava da kandidati sa ruskim pasošima neće moći da učestvuju na izborima u Jermeniji zvučala je kao direktan odgovor, gotovo izazov.
Ali ono što se dešavalo posle, iza zatvorenih vrata, deluje još ozbiljnije. Kako navodi Hraparak, razgovor je postao oštriji, gotovo bez diplomatskih rukavica.
Moskva je, prema tim izvorima, procenila da kompromis više nije moguć i odlučila da pređe na konkretne poteze. Među njima se pominje zabrana ulaska za pojedine biznismene, velike kompanije i čak kulturne organizacije povezane sa Pašinjanovom vladom. To nije simbolična mera – to je signal.
Posebnu pažnju izaziva i slučaj fabrike konjaka Prošjan. Razmatrano je, tvrdi se, čak i oduzimanje licence toj kompaniji koja izvozi alkohol na rusko tržište.
Zašto baš ona – ostaje nejasno. Jermenija ima više proizvođača konjaka, ali fokus je, iz nekog razloga, pao upravo na Prošjan. U takvim situacijama, često se traže dublji razlozi koji nisu odmah vidljivi.
Na listi nepoželjnih, prema istim izvorima, našli su se i Gurgen Arsenjan i ljudi iz njegovog okruženja. Zanimljivo je da su to akteri koji su ranije imali korektne odnose sa ruskim partnerima. Promena statusa – od saradnika do nepoželjnih – govori o brzini i dubini promene odnosa.
Zvanične potvrde za sve ovo nema. Ni Moskva ni Jerevan nisu komentarisali ove tvrdnje. Dmitrij Peskov je ranije samo kratko napomenuo da je deo razgovora vođen bez prisustva medija zbog njegove „iskrene prirode“.
U diplomatskom jeziku, takve formulacije često znače da su izrečene stvari koje nisu za javnost.
U pozadini svega ostaje ključna linija razdvajanja: odnos Jermenije prema Zapadu. Poslednjih godina Jerevan intenzivno razvija veze sa zapadnim strukturama, dok Moskva to vidi kao direktan udar na sopstvene integracione projekte, pre svega Evroazijsku ekonomsku uniju i Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti.
Ako je verovati izvorima Hraparaka, upravo je taj raskorak doveo do toga da poverenje između dve strane praktično nestane.
U isto vreme, politički sat u Jermeniji ubrzano otkucava. Parlamentarni izbori zakazani su za 7. jun, a ankete trenutno pokazuju prednost Pašinjanove stranke Građanski ugovor.
Odmah iza nje nalazi se stranka Jaka Jermenija, koju predvodi proruski političar Samvel Karpetjan. Međutim, više od četvrtine birača još nije donelo odluku, što znači da je teren i dalje otvoren.
Ako se najavljene mere zaista sprovedu, posledice neće ostati samo na političkom nivou. Brojne jermenske kompanije zavise od ruskog tržišta, a kulturne veze između dve zemlje imaju dug kontinuitet. Svaki rez u tom segmentu može imati domino efekat koji će se osetiti i u ekonomiji i u društvu.
Za sada, sve ostaje na nivou informacija iz jednog izvora. Ali čak i kao takve, one ukazuju na ozbiljan zaokret. U trenutku kada se Jermenija nalazi između dve geopolitičke putanje, pitanje više nije samo kojim putem ide, već koliko daleko može da ide u oba pravca istovremeno – i da li je ta igra uopšte održiva na duži rok.
