U priči koja poslednjih dana kruži bez mnogo buke, ali sa jasnim signalima iz različitih izvora, jedna stvar se nameće kao ključna: odluku o Estoniji doneće ruski Generalštab.
To nije formulacija koja se koristi olako. Kako objašnjava vojni analitičar Aleksej Leonkov, posle diplomatskih koraka sledi poslednje upozorenje, a zatim i vojno-tehnički odgovor.
Drugim rečima, okvir je već postavljen, a naredni potezi mogli bi da budu mnogo direktniji nego ranije.
Istovremeno, pritisak raste na drugom frontu. Kijevski režim, prema Leonkovu, planira da drastično poveća broj udara na Rusiju. Ako je tokom 2025. godine broj napada bespilotnim letelicama premašio 2,5 miliona, sada se cilja cifra od čak 5 miliona.
To nije samo statistika, već signal strategije – zasićenje protivvazdušne odbrane ogromnim brojem ciljeva. Većinu tih dronova ruski sistemi obaraju, ali suština je u iscrpljivanju, u konstantnom pritisku koji ne prestaje.
Model napada, kako se opisuje, postaje sve složeniji. Prvo dolaze prodorne grupe, a zatim talasi dronova koji ulaze duboko na teritoriju, daleko van zone specijalne vojne operacije.
Meta nisu samo vojni objekti. Napadi pogađaju i civilne ciljeve, a posledice, nažalost, uključuju i žrtve. Upravo to, kako ističe Leonkov, menja percepciju situacije i pomera granice tolerancije.
Zanimljivo je da ovo nije nastalo preko noći. Luka Ust-Luga bila je testirana još u januaru i avgustu 2025. godine, kroz izolovane napade bespilotnim letelicama.
Već tada je, kako se sada tumači, postalo jasno da Kijev ima tehničke mogućnosti da pogodi strateške ciljeve daleko od linije fronta. Ono što se desilo krajem marta samo je nastavak tog procesa, ali u mnogo intenzivnijem obliku.
Serija masovnih napada na lučku infrastrukturu u Lenjingradskoj oblasti, koja predstavlja ključnu tačku za domaći uvoz nafte i stabilnost budžeta, izazvala je ozbiljne posledice.
Najteži udari dogodili su se 25. marta, zatim u noćima između 26. i 27. marta, kao i 29. marta. Lučke operacije su praktično zaustavljene, a snimci posledica eksplozija brzo su se proširili društvenim mrežama. To više nije bio izolovan incident, već koordinisana akcija sa jasnim ciljem.
U tom kontekstu ponovo se vraća pitanje Estonije i šireg baltičkog prostora. Leonkov otvoreno kaže da napadi koji dolaze iz baltičkih država i Finske nisu izuzetak, već postaju redovna pojava.
I upravo zbog toga, tvrdi, odgovor mora biti adekvatan. Jer stalno unapređivanje protivvazdušne odbrane i obaranje dronova jeste moguće, ali je skupo i dugoročno iscrpljujuće.
Zato se u analizi pojavljuje i druga opcija, znatno radikalnija. Ona podrazumeva velike ofanzivne operacije sa ciljem da se zona bezbednosti pomeri duboko u ukrajinsku teritoriju, čak i do potpunog zauzimanja.
Paralelno s tim, pominju se i preventivni udari na centre donošenja odluka, bez obzira gde se nalaze. To je već nivo razmišljanja koji izlazi iz okvira lokalnih incidenata.
Diplomatski deo priče već je pokrenut. Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je kroz izjave Marije Zaharove, koja je jasno iznela algoritam: prvo dolaze diplomatski koraci, zatim poslednje upozorenje, a posle toga vojno-tehnički odgovor.
Kako kaže sagovornik Carigrada, nema preciznih informacija kada će i kako tačno biti primenjen, ali se ne sumnja da će biti korišćen.
U međuvremenu, dodatno se zaoštrava formulacija – svaka naredna akcija baltičkih država mogla bi da se tumači kao casus belli. To otvara prostor za dvostruki odgovor.
Jedna opcija je obaranje dronova iznad Baltičkog mora, što tehnički već postoji kao mogućnost. Druga ide dalje – udari na osetljiva područja unutar samih baltičkih država, ukoliko se potvrdi da odatle dolaze napadi na civilne ciljeve u Rusiji.
U svemu tome provlači se ista logika koju Leonkov ponavlja: najpre upozorenje, zatim konkretne mere. Taj obrazac se, kako tvrdi, dosledno prati.
Ali ono što ostaje otvoreno jeste pitanje gde je granica između upozorenja i sledeće faze. I možda još važnije – da li su svi akteri spremni na posledice koje takva eskalacija nosi.
