Ruski istoričar tvrdi da je rešio 200-godišnju misteriju gde su Napoleonove trupe sakrile 80 tona zlata posle povlačenja iz Moskve 1812. godine.
Vjačeslav Rižkov tvrdi da je francuski car naredio da se mamci smeste u grobnicu udaljenu 65 kilometara od stvarne lokacije.
Rižkov kaže da je čuveno Napoleonovo jezero, Semljevo, u regionu Smolenska u stvari lažna lokacija blaga, dok je u stvarnosti plen bio odvezen do jezera Bolšaja Rutaveč u blizini njegovog rodnog grada Rudnice.
[adsenseyu1]
Sam Napoleon je bio taj koji je pratio blago i naredio da se postave lažni tragovi u blizini jezera Semljevo kako bi zavarali ruskog cara snage Aleksandra I.
Istoričar je za novine Raboči put rekao da su neutemeljene glasine namerno rasprostranjene od strane Napoleonovih ljudi kako bi sakrili pravu lokaciju blaga u blizini beloruske granice. Francuski car je blago doveo blizu rodnog grada istoričara Rudnice, gde je bačeno u jezero Bolšaja Rutaveč.
Istoričar tvrdi da je Napoleon imao blago koje se istopilo u poluge pre nego što je bilo spakovano u 400 vagona u pratnji 500 konjanika i 250 članova Napoleonove elitne stare garde. Rižkov tvrdi da je sam car otišao sa blagom da nadgleda njegovo sklanjanje. Izgrađena je platforma u centru jezera, a blago je zakopano na dnu vode. On tvrdi da će zbog razrađenog načina na koji je plen bio sakriven za otkrivanje biti potrebna napredna tehnologija i stručnjaci.
Po njemu su studije o kvalitetu vode u jezeru, izrađene tokom 1980-ih, zabeležile visoku koncentraciju čestica srebra. Mit o ukradenom blagu potiče iz vremena posle povlačenja Velike Armije iz Moskve, kada se tvrdilo da su Francuzi odneli zlato i dragulje iz grada.
Prema priči člana Napoleonovog osoblja, Filipa-Pola de Segura, plen je sakriven u jezeru Semljevo u regionu Smolenska u zapadnoj Rusiji.
Škotski pisac Sir Valter Skot dodao je dodatno doprineo glasinama kada je spomenuo blago u biografiji iz 1825. godine, „Život Napoleona Bonaparte“.
[adsenseyu4]
Istoričari i arheolozi su od tada istraživali područje jezera Semljevo i legenda je poduprta ogromnim količinama oružja i municije koje su otkrivene oko jezera.
Ruski list je izvestio da su Sovjeti uložili velike napore da dođu do blaga u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka, ali bez uspeha.
Međutim, prema izveštaju lista Moskovski komsomolec, Vladimir Porivajev, koji godinama lovi blago, kaže da je priča Rižkova apsurdna. On je naveo ideju o 400 vagona kao posebno neobičnom, rekavši da bi se taj ‘tajni’ konvoj protezao kilometrima. Porivajev se takođe izruguje ideji i pita kakvu opremu su Napoleonovi ljudi imali za svoje sklanjanje blaga u centru hladnog jezera usred zime.
