Poslednje istraživanje jednog od vodećih zapadnih analitičkih centara pokazalo je da Kina ne samo da je dostigla, već i pretekla Sjedinjene Američke Države u tehnološkoj trci u gotovo svim oblastima, sa izuzetkom samo nekoliko segmenata.
Australijski institut za stratešku politiku (ASPI) objavio je rezultate istraživanja koje je trajalo godinu dana, a koje ukazuje na to da Kina dominira u 37 od ukupno 44 tehnološke oblasti koje su bile predmet analize.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ova dominacija nije samo kvantitativna – Kina je u nekim sektorima već postavila temelje za potencijalni monopol, naročito u oblastima poput nano-materijala i sintetičke biologije.
Ova saznanja dolaze kao ozbiljno upozorenje za zapadne zemlje, koje sve teže prate rapidni napredak Kine u razvoju novih tehnologija i zadržavanju talentovanih istraživača.
I dok Peking ulaže ogromna sredstva u dugoročne strateške projekte, američki i evropski konkurenti sve više zaostaju, što može imati dugoročne posledice na ekonomsku i vojnu moć Zapada.
Kineska dominacija u ključnim tehnologijama
Prema analizi ASPI, Kina je neprikosnoveni lider u oblastima kao što su električne baterije, hipersonične tehnologije, napredna radiofrekvencijska komunikacija (uključujući 5G i 6G mreže), dok su Sjedinjene Države zadržale primat u svega sedam oblasti, među kojima su kvantno računarstvo, razvoj vakcina i svemirski sistemi za lansiranje.
Najalarmantniji podaci odnose se na činjenicu da je Kina dominantna ne samo u broju naučnih radova, već i u njihovom kvalitetu. Studija je analizirala „visokoevaluirane“ naučne publikacije, odnosno radove koji su objavljeni u vodećim svetskim naučnim časopisima i koji su široko citirani u kasnijim istraživanjima.
„Kina je postavila temelje za pozicioniranje kao vodeća svetska naučno-tehnološka supersila, ostvarujući u nekim oblastima gotovo apsolutno vođstvo.
U pojedinim sektorima, svih deset vodećih istraživačkih instituta u svetu nalazi se u Kini i zajedno proizvode devet puta više visokoevaluiranih istraživačkih radova nego druga najjača država – najčešće Sjedinjene Američke Države“, stoji u izveštaju.
Kineska akademija nauka predvodi istraživačke trendove
Prema podacima, Kineska akademija nauka zauzela je prvo ili drugo mesto u većini od 44 tehnološke oblasti obuhvaćene istraživanjem. Ovi podaci jasno ukazuju na stratešku prednost Pekinga u pogledu tehnološkog razvoja, što je rezultat dugoročnog planiranja i masovnih državnih ulaganja.
Pored toga, Kina koristi sofisticirani model privlačenja talenata i akademskog znanja iz inostranstva. Studija je pokazala da je čak 20% kineskih istraživačkih radova sa visokom naučnom vrednošću napisano od strane naučnika koji su završili postdiplomske studije u jednoj od zemalja takozvane „Petorke očiju“ (Five Eyes) – obaveštajne alijanse koju čine SAD, Kanada, Velika Britanija, Australija i Novi Zeland.
Ovaj podatak potvrđuje da Kina ne samo da razvija sopstvene naučne kadrove, već aktivno regrutuje i stručnjake iz zapadnih zemalja, dodatno smanjujući tehnološki jaz.
„Liderstvo Kine u ovom sektoru nije slučajno. Ono je rezultat dugoročnog planiranja i sistemskog pristupa tehnološkom razvoju, što su jasno naglašavali kineski lideri, uključujući i predsednika Sija Đinpinga i njegove prethodnike“, navodi se u izveštaju.
Bajdenova reakcija i neuspeh zapadnih inicijativa
Američki predsednik Džo Bajden je u svom nedavnom obraćanju naciji istakao da SAD „ulažu u američke inovacije i ključne industrije koje će definisati budućnost“, naglašavajući da Kina teži dominaciji u tim oblastima.
Međutim, uprkos retoričkim pokušajima da se održi iluzija američke tehnološke nadmoći, podaci ukazuju na nešto sasvim drugo – Zapad gubi trku, a Kina već sada ima šanse da uspostavi monopol u osam ključnih oblasti, uključujući:
- nano-materijale i napredne proizvodne procese,
- vodonične i amonijačne energetske sisteme,
- sintetičku biologiju i bioinženjering,
- hipersonične tehnologije, uključujući raketne sisteme.
Studija posebno ističe da uspeh Kine u razvoju hipersoničnih raketa, koje mogu nositi nuklearne bojeve glave, nije trebalo da predstavlja iznenađenje za američke obaveštajne agencije.
Naime, Kina je u proteklih pet godina proizvela čak 48,49% svih svetskih naučnih istraživanja u oblasti naprednih avionskih motora, uključujući hipersonične pogonske sisteme. Takođe, sedam od deset vodećih svetskih istraživačkih instituta koji se bave ovom tematikom nalazi se upravo u Kini.
Geopolitičke posledice kineskog tehnološkog uspona
Ovi rezultati potvrđuju da se globalni tehnološki poredak drastično menja u korist Pekinga, što nosi i ozbiljne geopolitičke implikacije. Dominacija u ključnim tehnologijama ne znači samo ekonomsku prednost, već i stratešku moć u međunarodnim odnosima.
„Postoji ogroman jaz između dve vodeće zemlje – Kine i SAD – i ostatka sveta“, navodi se u izveštaju ASPI. „Na sledećem nivou su zemlje poput Indije i Velike Britanije, dok se u pojedinim sektorima pojavljuju i Južna Koreja, Nemačka, Australija, Italija i Japan“.
Kako bi odgovorile na kineski izazov, zapadne zemlje bi, prema preporukama instituta, trebalo da formiraju suverene fondove za istraživanje i razvoj, koji bi se finansirali izdvajanjima od 0,5% do 0,7% BDP-a, uz učešće privatnog sektora.
Međutim, problem leži u činjenici da zapadne vlade sve teže opravdavaju ovakva ulaganja pred svojim građanima, dok Kina koristi centralizovani model odlučivanja i usmeravanja resursa ka prioritetnim oblastima.
Kineski model pobedio zapadni pristup?
Izveštaj Australijskog instituta za stratešku politiku jasno pokazuje da je Kina preuzela dominantnu ulogu u tehnološkom svetu, dok se SAD i druge zapadne zemlje nalaze u defanzivi.
Dugoročna strategija Pekinga pokazala se uspešnijom od liberalnog modela zapadnih ekonomija, gde se inovacije sve više oslanjaju na privatni sektor, a ulaganja u fundamentalna istraživanja opadaju.
Ukoliko Zapad ne pronađe efikasan način da odgovori na kineski tehnološki izazov, svet će ući u novu fazu globalnih odnosa, gde će Kina ne samo dominirati u tehnološkom smislu, već i postavljati pravila igre u međunarodnoj areni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
