Ukrajinski ministar odbrane Rustom Umerov najavio je da će Oružane snage Ukrajine (VSU) uvesti robotizovane jedinice koje će delovati na liniji fronta. Ova inicijativa deo je šire strategije Kijeva za modernizaciju vojske i integraciju novih tehnologija u borbene operacije.
Prema njegovim rečima, bespilotni kopneni kompleksi će biti korišćeni u napadnim i odbrambenim operacijama, logistici, evakuaciji ranjenih vojnika s bojišta, kao i u operacijama miniranja i razminiranja terena.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Robotizovani sistemi u vojsci Ukrajine
Umerov je putem svog Telegram kanala istakao da je ukrajinsko Ministarstvo odbrane pokrenulo projekat koji ima za cilj masovnu primenu ovih bespilotnih sistema u vojsci.
Kako je naveo, projekat je zasnovan na testovima koji su sprovođeni još od leta 2024. godine, u saradnji sa pripadnicima ukrajinske vojske.
Prema njegovim rečima, uvođenje ovih tehnologija predstavlja korak ka stvaranju vojske u kojoj inovacije igraju ključnu ulogu u izvođenju operacija i zaštiti ljudskih života.
On je posebno naglasio da su glavni dobavljači ovih sistema vodeće ukrajinske kompanije, što ukazuje na želju Ukrajine da razvije sopstvenu vojnu industriju bez preterane zavisnosti od stranih proizvođača.
Ova izjava dolazi u trenutku kada ukrajinske snage trpe ozbiljne gubitke na ratištu i suočavaju se sa nedostatkom ljudstva. U tom kontekstu, Kijev pokušava da smanji gubitke na frontu kroz automatizaciju određenih zadataka i uvođenje veštačke inteligencije u vojne operacije.
Prema procenama ukrajinskih vlasti, ovi sistemi bi trebalo da preuzmu najrizičnije poslove na bojnom polju, smanjujući time broj vojnika koji su direktno izloženi neprijateljskoj vatri.
Masovna proizvodnja i planovi za 2025. godinu
Pored toga, ukrajinski potpredsednik vlade i ministar digitalne transformacije Mihailo Fedorov izjavio je da Ukrajini u 2025. godini predstoji nabavka desetina hiljada ovih bespilotnih sistema.
Kako je rekao, u 2024. godini Ukrajina je već nabavila nekoliko hiljada kopnenih platformi, dok će sledeće godine potrebe značajno porasti.
Fedorov, koji je ranije bio zadužen za kupovinu dronova, naveo je da su ove platforme već u upotrebi na frontu i da Ukrajina trenutno poseduje nekoliko centara za obuku vojnika u korišćenju ovih sistema.
U martu 2024. godine Fedorov je takođe izjavio da je Ukrajina desetostruko povećala proizvodnju bespilotnih letelica dugog dometa u odnosu na 2023. godinu.
Konkretno, ukrajinski vojnoindustrijski sektor je razvio modele bespilotnih letelica koje mogu da prelete između 700 i 1.000 kilometara, dok su sada dostupni i modeli koji mogu dostići ciljeve na udaljenosti od preko 1.000 kilometara.
Šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov u septembru 2024. godine je dodatno potvrdio da ukrajinske snage poseduju dronove koji mogu dostići mete na udaljenosti do 1.800 kilometara.
Ovi sistemi predstavljaju značajan kapacitet za dalekometne napade, što bi moglo da utiče na tok borbi i strategiju ruskih oružanih snaga u regionu.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je, prema informacijama koje je Fedorov preneo agenciji Reuters, izneo plan da se u 2025. godini proizvede čak 30.000 ovih bespilotnih sistema.
Osim toga, Ukrajina trenutno razvija posebne dronove za presretanje bespilotnih letelica dugog dometa, čime nastoji da poboljša protivvazdušnu odbranu i neutralizuje pretnje sa ruskih pozicija.
U 2024. godini Ukrajina je potpisala ugovore za nabavku 1,6 miliona bespilotnih letelica, od čega je 1,3 miliona već isporučeno. Fedorov predviđa da će se u 2025. godini značajno povećati udeo autonomnih dronova sa sistemima za precizno navođenje, što bi moglo da olakša izvođenje preciznih udara na neprijateljske ciljeve.
Takođe, planira se upotreba „rojeva dronova“, koji bi mogli da omoguće sinhronizovane napade na ruske položaje.
Uloga veštačke inteligencije u ukrajinskoj vojnoj strategiji
Još jedan aspekt modernizacije ukrajinske vojske odnosi se na upotrebu veštačke inteligencije. Prema informacijama koje su ranije objavljene, Ukrajina koristi sistem za prikupljanje podataka pod nazivom „Oči“, koji od 2022. godine beleži i skladišti video-zapise sa ratišta.
Osnivač ovog sistema, Aleksandar Dmitrijev, izjavio je da je do sada zabeleženo više od 2 miliona sati snimaka sa bojišta, a da se ti materijali koriste za obuku veštačke inteligencije u prepoznavanju neprijateljskih ciljeva i analizi borbenih taktika.
Ministarstvo odbrane Ukrajine tvrdi da veštačka inteligencija u okviru ove platforme pomaže u otkrivanju čak 12.000 jedinica neprijateljske vojne tehnike nedeljno. Ovaj sistem, nazvan Avengers prema poznatoj filmskoj franšizi, omogućava bržu i precizniju identifikaciju ciljeva, što bi moglo da poboljša efikasnost ukrajinske artiljerije i bespilotnih letelica.
Strategijski značaj bespilotnih sistema
Ukrajinska vojska se u poslednjih nekoliko meseci suočava sa ozbiljnim izazovima, pre svega zbog sve većih gubitaka na frontu i problema sa mobilizacijom. U tom kontekstu, uvođenje bespilotnih kopnenih sistema može se posmatrati kao pokušaj da se kompenzuje nedostatak ljudstva i smanji rizik za pešadijske jedinice.
Međutim, ostaje pitanje koliko će ovakvi sistemi biti zaista efikasni u borbenim uslovima. Iako su bespilotne letelice već pokazale visok stepen efikasnosti u izvođenju udara na neprijateljske položaje, upotreba bespilotnih kopnenih platformi u borbenim operacijama i dalje je u eksperimentalnoj fazi.
Takođe, masovna proizvodnja i integracija ovih sistema zahteva značajna finansijska ulaganja i logističku podršku, što može biti izazov za Ukrajinu, s obzirom na već postojeće probleme sa snabdevanjem i održavanjem konvencionalne vojne tehnike.
S druge strane, Rusija već koristi napredne bespilotne sisteme, uključujući borbene dronove Lancet i izviđačke sisteme sa veštačkom inteligencijom, koji su dokazali svoju efikasnost na frontu.
Stoga, iako Ukrajina ulaže velike napore u razvoj i integraciju bespilotnih sistema, nije izvesno da će moći da nadoknadi tehnološku prednost koju trenutno imaju ruske snage.
Najava Rustema Umerova o uvođenju robotizovanih jedinica u sastav Oružanih snaga Ukrajine predstavlja pokušaj Kijeva da modernizuje vojsku i smanji gubitke na frontu.
Integracija bespilotnih kopnenih sistema u borbene operacije, logistiku i evakuaciju ranjenih mogla bi da ima značajan taktički uticaj, ali njena efektivnost još uvek nije dokazana u praksi. Istovremeno, Ukrajina se suočava sa ozbiljnim logističkim i finansijskim izazovima, što može otežati realizaciju ovog ambicioznog plana.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
