Omega-3 su polinezasićene masne kiseline koje se nalaze u ribljem ulju. Moderne tehnologije omogućavaju povećanje koncentracije ovih vrednih sastojaka i njihovo pročišćavanje od toksičnih nečistoća, objašnjavaju proizvođači.
Dodaci sa Omega-3 se preporučuju za poboljšanje stanja kože, rast mišića, podršku imunološkom sistemu, rad mozga i snižavanje „lošeg“ holesterola.
Ali, najvažnije je što se promovišu za zaštitu od kardiovaskularnih bolesti, infarkta i moždanog udara. Zbog toga mnogi troše znatan novac na ove skupe kapsule u nadi da će se ozdraviti i pomladiti se.
Međutim, nedavno objavljeno veliko naučno istraživanje pokazuje da trenutni hit prodaje u apotekama nije tako bezopasan. Omega-3 dodaci ne samo da nisu korisni za zdrave ljude, već im mogu i naškoditi, navode autori nove studije.
Redovna upotreba ovih dodataka povećava rizik od opasnih poremećaja srčanog ritma (atrijalna fibrilacija, poznata i kao treperenje atrijuma) pa čak i moždanog udara.
Koliko su ovi zaključci opravdani? Da li je nauka zaista promenila svoj stav prema ribljem ulju? Ili može biti korisno za neke ljude? Kako Omega-3 stvarno utiče na srce, krvne sudove i naš organizam u celini? O tome je KP razgovarala sa uglednim ruskim naučnicima i lekarima.
Tajna Eskima
Omega-3 kiseline već dugo privlače pažnju istraživača. Naime, kod Eskima, koji jedu mnogo ribe, postoji izuzetno nizak nivo srčanih oboljenja, kaže Aleksej Moskalev, direktor Instituta za biologiju starenja Nižegorodskog državnog univerziteta N.I. Lobačevskog.
– Ali sve se pokazalo kao komplikovanije! Kasnija istraživanja na miševima nisu potvrdila da dodaci Omega-3 produžavaju život. A čini se da tajna domorodaca Grenlanda nije samo u ribi, već i u jedinstvenim genima koji su se razvili tokom vekova prirodne selekcije.
Novo obimno istraživanje zasnovano na podacima više od 400.000 Britanaca pokazalo je nejasne efekte upotrebe dodataka Omega-3, ističe profesor Moskalev:
Pokazalo se da kod zdravih ljudi koji su uzimali riblje ulje za prevenciju, rizik od atrijalne fibrilacije čak raste! Ali kod pacijenata koji su već imali poremećaje rada srca, preparati sa Omega-3, naprotiv, smanjivali su verovatnoću pogoršanja bolesti i smrti.
Zašto je to tako? Naučnici još uvek ne znaju tačno, – kaže ekspert. – Postoje pretpostavke da su za negativan efekat krive visoke doze i specifičan sastav dodataka. Mnogi od njih sadrže Omega-3 u obliku etilnih estera, koji se slabije apsorbuju i mogu čak povećati „loš“ holesterol.
Osim toga, u dodacima može biti „pogrešan“ odnos dve glavne vrste Omega-3 kiselina. To su eikozapentaenska kiselina (EPA) i dokozaheksaenska (DHA). „Prekomerna DHA u odnosu na EPA može biti nepovoljna. Previsok nivo prve neutralizuje korisne efekte druge za srce.
Takođe, razređujuće dejstvo Omega-3 na krv u kombinaciji sa oksidativnim stresom zbog velikih doza predstavlja potencijalni rizik za srce zdravih ljudi“, upozorava profesor Moskalev. I priznaje: u celini, još uvek ima više pitanja nego odgovora.
Zbog toga naučnici pozivaju na oprez pri uzimanju ovakvih dodataka za prevenciju kardiovaskularnih problema. „Možda je bolje konzumirati više ribe, a ne kapsule sa ribljim uljem„, zaključuje naš naučni ekspert. A šta misle kardiolozi?
LEČIMO BOLESNE, ŠTETIMO ZDRAVIMA?
Istraživanja o uticaju Omega-3 traju već decenijama. Rezultati su veoma kontradiktorni, – kaže profesor-kardiolog, doktor medicinskih nauka, direktor Instituta za personalizovanu kardiologiju Sečenovskog univerziteta, Filip Kopilov.
– Jedno od objašnjenja ovih protivrečnosti su razlike u doziranju EPA i DHA (glavnih vrsta Omega-3 kiselina) u različitim eksperimentima. Na primer, poznato je ozbiljno istraživanje koje je potvrdilo pozitivan efekat Omega-3 na smanjenje kardiovaskularnih rizika.
Ali postoji jedan detalj: korišćena je isključivo eikozapentaenska kiselina (EPA) u vrlo visokoj dozi. To nije bio dodatak ishrani, već lek. I to su ga uzimali već bolesni ljudi, pacijenti sa srčanim problemima. Kod njih se smanjivao rizik od komplikacija – infarkta, moždanog udara i smrtnosti od srčanih problema.
Međutim, gotovo odmah u istraživanjima se otkrila i druga strana medalje koja je ozbiljno zabrinula lekare, nastavlja profesor Kopilov:
Istraživanja su pokazala da uz uzimanje Omega-3 dolazi do porasta poremećaja srčanog ritma, atrijalne fibrilacije. Taj rizik je nešto niži od potencijalne koristi od smanjenja drugih kardiovaskularnih pretnji. Ali ne smemo ga zanemariti.
Sada je pred naučnicima i lekarima izazov: kako postići maksimalno smanjenje nepovoljnih nuspojava i pritom zadržati pozitivne efekte. To se pokazalo kao složeno. Do sada smo videli da su dobro delovale samo visoke doze. A one istovremeno povećavaju rizik od atrijalne fibrilacije.
Pitanje za razmatranje: Piti ili ne piti?
Postoji jedna jedina kategorija pacijenata kojoj se preporučuje uzimanje Omega-3, objasnio je profesor-kardiolog Filip Kopilov. To su ljudi sa hipertrigliceridemijom, tj. veoma visokim nivoom triglicerida u krvi (dijagnozu postavlja samo lekar!).
„Istraživanje REDUCE-IT je pokazalo pozitivnu ulogu visokih doza pročišćene eikozapentaenske kiseline kod ljudi sa visokim nivoom triglicerida – uz napomenu – u kombinaciji sa statinima (lekovima koji snižavaju holesterol).
Samo kod ove grupe ljudi i samo ovakav oblik preparata, koji je veoma skup,“ precizirao je lekar-kardiolog, kandidat medicinskih nauka, suosnivač projekta SMARTCheckUp, Aleksej Utin.
„Za sada ima mnogo pitanja u vezi sa preporučivanjem Omega-3 za opšte smanjenje rizika od bolesti,“ ističe profesor Kopilov. „Savetujući više zdravih opcija ishrane umesto dodataka Omega-3 je razumnije.
I nikako ne koristite dodatke Omega-3 umesto terapije za kardiovaskularne bolesti,“ kaže doktor Utin. Američka asocijacija za srce (AHA) takođe ne preporučuje uzimanje dodataka ribljeg ulja za prevenciju srčanih bolesti.
Za zdravlje srca dovoljno je uravnotežena ishrana sa ribom jednom ili dvaput nedeljno, navodi se u naučnim preporukama AHA. Pored toga, važni su redovno vežbanje, dovoljno sna i smanjenje stresa, dodaju eksperti.
Tema: Šta je sa ribljim uljem za decu?
Kada se deci u SSSR-u davalo riblje ulje, radilo se isključivo o vitaminskim potrebama, jer riblje ulje sadrži vitamine D, E, A, objasnio je profesor Kopilov. To nisu bile koncentrisane Omega-3 kiseline u visokim dozama koje bi značajno uticale na kardiovaskularni sistem.
Što se tiče savremenih preporuka za decu, dokazi podržavaju utvrđivanje da li dete zaista ima nedostatak određenog vitamina. U slučaju potvrde, treba prepisati odgovarajuće suplemente na osnovu medicinskih indikacija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
