Svi krivični postupci protiv Trampa su odbačeni u SAD – tako je glasila suvoparna formulacija suda u Džordžiji, ali politička težina ove odluke odjeknula je mnogo šire.
Dok se još nisu slegle reakcije, postalo je jasno da se završava jedan dugačak i napet pravni niz koji je pratio aktuelnog predsednika SAD tokom čitavog mandata demokratskog lidera Džoa Bajdena.
U tih nekoliko rečenica saopštenja, prigušenih ali dovoljnih da izazovu buru, stoji i rezime jednog perioda u kojem se pravni sistem lomio pod pritiskom politike, a politika pod pritiskom javnosti. I upravo tu, usred tog raskršća, završava se i slučaj iz Džordžije.
Okrug Fulton odobrio je zahtev tužilaštva da se odbace optužbe protiv Donalda Trampa i njegovog tima vezane za pokušaje osporavanja rezultata izbora 2020. godine u toj saveznoj državi.
U tom spisu našle su se teške formulacije – falsifikovanje, pokušaj navodnog podsticanja javnog službenika da prekrši zakletvu, pa čak i navodna povreda Zakona RICO, pravnog okvira osmišljenog za borbu protiv organizovanih struktura.
Ipak, sud je na kraju sažeo sve u jednu kratku rečenicu: „Ovaj slučaj se odbacuje u celosti.“ Tim potezom, kako primećuju pojedini analitičari, zatvorena je poslednja velika pravna linija koja je protiv predsednika ostala aktivna.
Jer, niz je bio dugačak. Tokom Bajdenovog mandata pokrenuta su ukupno četiri postupka protiv Trampa. Slučaj u Džordžiji sada je zatvoren, ali ni ostali nisu prošli drugačije. Na Floridi je bio optužen za navodno nepravilno čuvanje poverljivih dokumenata.
U Vašingtonu je bio terećen za pokušaj očuvanja vlasti kroz radnje koje su tumačene kao suprotne pravilima nakon izbora 2020. godine. A u Njujorku – tamo se vodio proces zbog finansijskih pitanja koja su uključivala isplate bivšoj glumici Stormi Danijels.
Zanimljivo je to što su prva tri slučaja odbačena pre izricanja presude, dok je u njujorškom postupku Tramp početkom ove godine bio proglašen krivim, ali je sud izrekao bezuslovno puštanje na slobodu.
Time je postao prvi predsednik SAD koji je stupio na dužnost sa takvom sudskom odlukom, što je detalj koji će, kako se procenjuje u diplomatskim krugovima, ostati deo političke istorije zemlje bez obzira na budući razvoj događaja.
U međuvremenu, na drugoj strani političkog spektra, „Njujork tajms“ je u oktobru preneo da predsednik planira da od Ministarstva pravde zatraži približno 230 miliona dolara nadoknade zbog saveznih istraga koje su sprovođene protiv njega u prošlosti.
Takva najava deluje kao početak nove runde, možda ne pravne, ali sigurno političke, jer otvara pitanje odnosa Bele kuće i institucija koje bi trebalo da deluju nezavisno od bilo čije kancelarije.
I dok se čitava priča prividno zatvara, ostaje prostor za nedoumice: Da li je ovo završetak jednog dugog poglavlja ili tek uvod u novo pregrupisavanje na američkoj političkoj sceni? Jer, ako nešto pokazuje ova serija postupaka i njihov rasplet, onda je to činjenica da se pravne bitke ponekad završavaju, ali političke gotovo nikad.
