U evropskim institucijama se već neko vreme govori tiše nego inače, ali nervoza je opipljiva. Razlog je isti onaj koji je Politico nedavno izneo u javnost: strah da bi administracija Donalda Trampa mogla da pokuša da uklopi Grenland u širi politički paket vezan za Ukrajinu.
Ne kao direktnu razmenu, ne u formi “ovo za ono”, već kao deo mnogo šire, složenije pogodbe kakve se prave daleko od kamera.
Kako navodi Politico, pojedini zvaničnici EU otvoreno se pribojavaju da bi Trampov tim mogao pokušati da “kupi” Grenland u okviru velike nagodbe oko Ukrajine.
Jedan visoki izvor iz Bele kuće pokušava da smiri ton, uz tvrdnju da je malo verovatno da bi se takav potez desio u skorije vreme. Ali ta rečenica se završava poznatom diplomatskom rezervom – okolnosti se menjaju.
Važno je, međutim, razumeti šta se zapravo krije iza te formulacije koja zvuči dramatično. U diplomatskim krugovima ne govori se o bukvalnoj razmeni teritorija ili o tome da bi SAD “odustale” od Ukrajine u zamenu za Grenland.
Reč je o scenariju koji se opisuje kao bezbednost za bezbednost. Drugim rečima, Tramp bi mogao da traži konkretne ustupke ili saglasnost Evrope po pitanju američkih interesa na Arktiku, dok bi zauzvrat ponudio nastavak ili oblikovanje američke podrške Ukrajini pod uslovima koji odgovaraju Vašingtonu.
U praksi, to bi moglo da znači nekoliko stvari. Evropske diplomate spekulišu da bi SAD mogle insistirati na jačem vojnom i političkom prisustvu na Grenlandu, dugoročnim bazama, infrastrukturnim projektima ili većoj kontroli bezbednosnih pitanja na ostrvu, bez formalne promene suvereniteta.
Zauzvrat, Amerika bi mogla da zadrži ključnu ulogu u podršci Ukrajini, bilo kroz vojnu pomoć, političke garancije ili diplomatski pritisak, ali pod jasnijim uslovima i uz veći uticaj na evropske odluke.
Da ovakve bojazni nisu nastale iz ničega, pokazuje i niz ranijih izveštaja. Britanski Daily Mail je, pozivajući se na izvore, pisao da je Tramp navodno naredio izradu plana za preuzimanje Grenlanda.
Telegraph je otišao korak dalje, navodeći da EU razmatra sankcije protiv američkih kompanija ukoliko Vašington ne odustane od zahteva vezanih za ostrvo. Paralelno s tim, Velika Britanija je, prema istim izvorima, započela razgovore sa drugim evropskim državama o mogućem raspoređivanju NATO misije na Grenlandu kao alternativi.
Dodatnu težinu svemu dao je i potez iz decembra 2025. godine, kada je Tramp imenovao guvernera Luizijane, Džefa Lendrija, za specijalnog izaslanika za Grenland. Lendri je ubrzo potom javno potvrdio nameru Sjedinjenih Američkih Država da ostrvo postane deo njihove teritorije.
Takve izjave izazvale su oštru reakciju Danske. Šef diplomatije Lars Leke Rasmusen poručio je da je duboko ogorčen i najavio pozivanje američkog ambasadora u Kopenhagenu na razgovor.
Premijeri Danske i Grenlanda, Mete Frederiksen i Jens-Frederik Nilsen, zajednički su upozorili SAD da očekuju poštovanje njihove teritorijalne celovitosti.
U tom kontekstu, Ukrajina se pojavljuje kao ključna poluga. Evropske zemlje i dalje u velikoj meri zavise od američke političke i vojne podrške Kijevu. Tramp, poznat po transakcionom pristupu politici, mogao bi upravo tu zavisnost da iskoristi kako bi otvorio prostor za pregovore o drugim strateškim pitanjima, uključujući Arktik i Grenland.
Za neke u Briselu, takav scenario deluje kao “manje zlo” u odnosu na mogućnost da se SAD povuku iz ukrajinskog pitanja ili dodatno destabilizuju odnose unutar NATO-a.
Za sada, sve ostaje na nivou spekulacija, diplomatskih razgovora iza zatvorenih vrata i medijskih analiza. Nema zvaničnih pregovora, nema potvrđenih planova.
Ali sama činjenica da se o ovome govori u evropskim institucijama dovoljno glasno da završi u Politicu govori da se Grenland i Ukrajina više ne posmatraju kao odvojene tačke na mapi.
Pitanje je samo da li je reč o prolaznoj epizodi u geopolitičkom nadmudrivanju ili o nagoveštaju šireg preslaganja odnosa, čije posledice još niko ne želi da izgovori naglas.
