Sjedinjene Američke Države poslale su odgovor Rusiji na njene predloge o bezbednosnim garancijama, javila je agencija Blumberg.
„Pisani odgovor Sjedinjenih Država Rusiji je već dostavljen“, napisala je Dženifer Džejkobs, novinarka Blumberga, na Tviteru.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
Konsultacije o ovim pitanjima održane su 10. januara u Ženevi, 12. januara u Briselu je održan sastanak Saveta Rusija-NATO, a 13. januara u Beču je održan sastanak Stalnog saveta OEBS-a.
Rusija potvrdila
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško primio je američkog ambasadora u Rusiji Džona Salivana, saopštila je portparolka Ministarstva Marija Zaharova na svom nalogu na Telegramu.
Šef američke diplomatske misije je tokom sastanka uručio pisani odgovor američke administracije na predlog bilateralnog sporazuma o garancijama bezbednosti koji je ranije podnela ruska strana.
I NATO najavio odgovor
Prema rečima američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, pisani odgovori NATO-a biće dostavljeni ubrzo nakon što je Vašington poslao sopstvene odgovore Rusiji, koji su preneti ranije u sredu. Diplomate iz NATO-a rekle su u sredu agenciji Frans pres da će pisani odgovor bloka na ruske bezbednosne predloge uskoro biti dostavljen ruskom ambasadoru u Belgiji.
Šta je Amerika poručila Rusiji
Amerikanci insistiraju da u Moskvi ne objave pismene odgovore dobijene iz Vašingtona jer kako je kazao Entoni Blinken američki državni sekretar diplomatija ima više šansi na uspeh ako se vode tajni pregovori. Blinken se nada da će se u Moskvi složiti sa tim američkim stavom.
Obraćajući se ruskim parlamentarcima ruski ministar Sergej Lavrov je u sredu popodne kazao da Rusija neće objaviti tekst američkog odgovora o garancijama bezbednosti ako na to insistiraju u Vašingtonu. Doduše Lavrov smatra da bi se javnost trebala upoznati sa suštinom američkog odgovora. Da podsetimo Moskva traži da se u blizini njenih granica ne postavljaju rakete srednjeg dometa kojima se mogu gađati ciljevi u Rusiji, kao ni da se u NATO primaju Gruzija i Ukrajina.
Američki političari su i do sada govorili da neće prihvatiti traženje Rusije da se NATO ne širi na istok. Doduše oni i ne govore da će brzo biti primljene Ukrajina i Gruzija jer ne ispunjavaju uslove i trebaju da provedu reforme kao i da smanje korupciju.
U Vašingtonu su objasnili da je suvereno pravo svake države da odlučuje sama hoće li postati članica NATO-a i da su „vrata tog vojnog saveza otvorena za sve demokratske zemlje“ koje sipunjavaju određene uslove.
Šta je u tom dokumentu napisano da bi se o njemu tajno razgovaralo tek će se videti. Ali najviši američki rukovodioci tvrde da su se oni konsultovali sa svojim saveznicima u Evropi kao i sa rukovodstvom Ukrajine. Upravo zato što članice NATO-a znaju šta piše u američkom odgovoru a to znaju i političari u Kijevu logično je da će o tome i Rusi morati pre ili kasnije upoznaju svoju javnost sa tekstom koji je u sredu predao ambasador SAD u Moskvi Salivan zameniku ministra RF Aleksandru Grušku.
Faktor zvan Putin
Ruski predsednik je direktno ili indirektno upleten u sva ta pitanja – od Ukrajine preko Sirije do Azije.
No niko sa sigurnošću ne zna što tačno Putin želi. Fiona Hil, ekspertkinja za Rusiju koja je svojevremeno radila za Belu kuću, za Njujork Tajms piše da zna tačno šta Putin želi, barem što se tiče Ukrajine: „Putin želi da deložira Sjedinjene Države iz Evrope“.
„On bi to sročio ovako: Zbogom Ameriko, pazi da te vrata ne tresnu pri izlasku“.
Džil Doerti, još jedna stručnjakinja za Rusiju i bivša šefica moskovskog dopisništva CNN-a, slaže se sa ovom tezom. „Rusija želi ponovo da odigra završetak Hladnog rata“. U tome Putinu pomažu ruski državni mediji koji formiraju stavove ruske javnosti.
Putin oseća da je američka moć u silaznoj putanji, piše Hil. Putin „veruje da se Amerika trenutno nalazi u istoj situaciji kao Rusija nakon kolapsa Sovjetskog Saveza: oslabljena kod kuće i u povlačenju u inostranstvu“.
Na tenzije oko Ukrajine, piše Hil, Amerika treba snažno da odgovori, jer će taj odgovor odjeknuti svetom.
Ona smatra da bi uz izazov nametnut NATO, Putinova agresija u Ukrajini mogla da zapreti „celom sistemu Ujedinjenih nacija i ugrozi argumente koji su garantovali suverenitet zemalja članica UN-a od Drugog svetskog rata – nešto poput iračke invazije na Kuvajt 1990. godine, ali na mnogo većem nivou“.
Zapad nije potpuno ujedinjen po pitanju Rusije
Iako su geopolitički ulozi visoki, Putinov ekonomski pritisak usporio je stvaranje jedinstvenog odgovora Evrope. Kako za CNN Biznis piše Ivana Kotasova iz Londona, ključan faktor ove geopolitičke krize postao je gasovod Severni tok 2 koji u Nemačku dovodi ruski gas i pritom zaobilazi Ukrajinu.
Za razliku od ostalih zapadnih demokratija, Nemačka nije obećala da će poslati oružje u Ukrajinu i još uvek se nećka o uključivanju Severnog toka u razgovore o sankcijama protiv Rusije.
„S obzirom na to da je ruski cilj produbiti podele, Severni tok je postao sredstvo razaranja jedinstva Evropske unije i NATO-a“, piše Kristin Berzina iz američkog Maršal fonda.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
