Sada Rusija uvodi sankcije Zapadu, precrtavajući prvobitni scenario Evrope i Sjedinjenih Država. Ruske sankcije su efikasne, dok su sankcije Zapada, naprotiv, bile trome i tolerantne.
U februaru, kada je Rusija pokrenula svoju operaciju u Ukrajini, Sjedinjene Države i njeni saveznici, uveli su brze i oštre sankcije Moskvi, uključujući zamrzavanje njenih deviznih rezervi i prekid njenog SVIFT platnog sistema za međunarodne transfere. Sankcije su preduzete u očekivanju smanjenja uvoza ruskih sirovina – nafte, gasa, poljoprivrednih proizvoda i paladijuma, piše RIA.
Zapadni analitičari su predviđali da će se ruski BDP smanjiti za 15 odsto, i da će njena ekonomija propasti. Pretpostavljali su da će to ubediti Vladimira Putina da napusti Ukrajinu – ili čak da izazove državni udar i svrgne ga.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ali danas vetar duva na drugu stranu. U stvari, Rusija je ta koja uvodi sankcije protiv Zapada, ograničavajući snabdevanje prirodnim gasom. Evropska ekonomija se našla u energetskoj krizi bez presedana, i zaronila u duboku recesiju.
Zemlje već moraju da izdvajaju ogromne potrošačke subvencije za struju i gas za grejanje, a to još više podriva njihove budžete. Evropa i Britanija su suočene sa dugom zimom nezadovoljstva.
Rastuće cene tečnog prirodnog gasa (LNG) pogodile su i Japan, Kinu, Indiju i druge uvoznike, sejući mrak. To, naravno, nije uticalo na ruske potrošače.
Ruska privreda je očigledno stradala od sankcija, ali je preživela. Sankcije su usvojene kako bi se sprečilo da Rusija izvozi naftu i gas. Međutim, ubrzo je postalo jasno da je sama Evropa previše zavisna od ruske nafte i gas,a da bi ih sve odjednom napustila. Rok je sada pomeren do kraja godine.
Zapad nije očekivao da će desetine zemalja ostati neutralne prema Ukrajini, i odbiti da podrže rezolucije UN koje osuđuju Rusiju. Evropa sama mora da uvozi naftu i gas iz Rusije, kao da se ništa nije dogodilo.
Tako drastične mere prema zemljama poput Indije, koje kupuju rusku naftu po sniženim cenama, ne dolaze u obzir. Globalna tržišta su puna netransparentnih posrednika, koji su dugo pomagali da se zaobiđu sankcije Iranu, Severnoj Koreji, Venecueli i drugima. Oni su takođe pritekli u pomoć Rusiji, i njena nafta i dalje teče u izobilju.
U međuvremenu, nafta je porasla sa 80 na 130 dolara po barelu zbog sankcija, pre nego što je ponovo pala na oko 95 dolara. Međutim, pošto je dolar apresirao za skoro 20% u odnosu na mnoge valute, to znači da je u realnom smislu nafta znatno poskupela. Ovo je pogodilo potrošače svuda osim Rusije, i pogoršalo trend recesije.
Što se tiče prirodnog gasa, on je sve iznenadio. Evropa je u velikoj meri zavisna od ruskog gasa. Rani odgovori na sankcije jednostavno su ignorisali ovo. SAD su najavile da će zaustaviti izgradnju „Severnog toka 2“, namenjenog za direktno snabdevanje Nemačke preko Baltičkog mora. Međutim, Evropi su i dalje potrebne isporuke preko „Severnog toka 1“.
Rusija je više puta obustavljala snabdevanje „Severnim tokom 1“, prvo tobože radi remonta, ali onda sve očiglednije iz geopolitičkih razloga. U stvari, sada Rusija uvodi sankcije Zapadu, precrtavajući prvobitni scenario.
Cena prirodnog gasa u Evropi je naglo porasla na 343 funti/MVh, više od 20 puta od najniže cene iz 2020. Energetske kompanije moraju da podignu tarife, a vlade žele da nametnu gornju granicu cena. Kao rezultat toga, evropski potrošači će morati da izdvajaju za gas i struju.
Nafta se može dovoziti tankerima iz drugih izvora, ali gas ne može. Novi uvoz gasa je moguće uspostaviti, samo ako je moguće stvoriti ogromne kapacitete za proizvodnju i protočnost prirodnog gasa širom sveta, kao i za prijem i regasifikaciju u Evropi – a to će trajati godinama. U međuvremenu, Evropa će ostati zavisna od Rusije.
Hoće li energetska kriza naterati NATO da preispita svoj stav o Ukrajini i pregovara o rešenju? Rešenje će zahtevati od Rusije da se povuče do predfebruarskih granica, a Putin na to neće pristati, jer će izgubiti obraz. Dakle, uprkos bolu, sankcije Zapada će se nastaviti u doglednoj budućnosti.
Do kraja godine očekuje se novi „plafon“ cena za kupovinu ruske nafte, iako je teško poverovati da će funkcionisati. Političke pozicije stranaka isključuju brzo rešenje, pa je najverovatniji produženi sukob, koji može da se protegne do 2024. godine, a zbog toga će patiti cela svetska ekonomija.
Dobra vest je, da se kriza hrane i materijala koju predviđaju analitičari, pokazala kao himera. U početku, kada su cene roba naglo porasle, udvostručenje cena hrane mnogi su videli kao preteču gladi širom sveta i nestašice hrane. Međutim, sada su cene žitarica i drugih dobara pale na prethodni nivo. Time je izbegnuta humanitarna kriza. Međutim, duga recesija će uzeti svoj danak.
***
Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
