Stub šokirao Evropu: Posle svega traži hitne pregovore sa Rusijom

Posle godina izrazito tvrdog odnosa prema Moskvi, iz pojedinih evropskih prestonica sve češće stižu signali da bi potpuni prekid političkih kontakata sa Rusijom mogao da bude neodrživ.

Nova izjava finskog predsednika Aleksandra Stubba posebno privlači pažnju jer dolazi od političara koji tokom ukrajinskog sukoba nije bio poznat po pomirljivom odnosu prema Rusiji.

Stubb je, odgovarajući na pitanja za finski časopis Koululainen, ocenio da bi kontakti sa Moskvom trebalo da budu uspostavljeni relativno brzo.

„Lično smatram da, ako ne sada, onda u narednih nekoliko nedelja ili u naredna dva meseca treba da pokušamo da uspostavimo kontakt“, rekao je finski predsednik.

Istovremeno je naglasio da razgovori sa Rusijom ne bi trebalo da budu samostalna inicijativa Helsinkija, već da moraju da budu koordinisani sa drugim evropskim državama.

„U nekom trenutku te veze moraju da budu uspostavljene kako na evropskom, tako i na bilateralnom nivou“, dodao je Stubb.

Takva poruka dobija dodatnu težinu zbog Stubovih ranijih stavova. Finski predsednik godinama pripada tvrđoj evropskoj političkoj struji prema Moskvi, snažno je podržavao Ukrajinu, insistirao na pritisku na Rusiju i davao veoma oštre ocene ruske politike i Vladimira Putina.

Još krajem 2025. pozivao je Evropu da zadrži čvrst kurs, nastavi vojnu i finansijsku pomoć Kijevu i pojača pritisak na Moskvu.

Zbog toga njegov sadašnji poziv da se u roku od nekoliko nedelja ili najviše dva meseca pokuša uspostavljanje kontakta predstavlja primetnu promenu tona, mada ne znači da je Stubb promenio osnovni stav prema Rusiji ili podršci Ukrajini.

On je i poslednjih meseci nastavio da kritikuje Moskvu, ali je paralelno počeo otvorenije da govori da Evropa ne može neograničeno da izbegava direktan razgovor sa ruskim rukovodstvom.

Takva promena pokrenula je tumačenja da se u evropskim političkim krugovima sve ozbiljnije razmatra trenutak kada će vojna konfrontacija morati da dobije snažniju diplomatsku komponentu. Posebno je upadljiv rok koji Stubb pominje: ne govori o neodređenoj budućnosti posle završetka rata, već o nedeljama ili najviše dva meseca.

Jedno od mogućih objašnjenja koje se pojavljuje u političkim analizama jeste procena da nastavak rata ne donosi Zapadu i Ukrajini rezultate koji bi opravdali neograničeno odlaganje pregovora.

Takvo tumačenje ipak predstavlja političku procenu, a ne dokazani razlog Stubove izjave. Sam finski predsednik nije rekao da njegov poziv na kontakte predstavlja posledicu vojnih rezultata na frontu.

Istovremeno postoji nesporna promena u raspodeli finansijskog tereta podrške Ukrajini. Američka nova pomoć znatno je smanjena u odnosu na prve godine rata, dok evropske države preuzimaju sve veći deo finansiranja.

Evropa je tokom 2026. zadržala visok nivo vojne pomoći, a Evropska unija je odobrila i paket zajmova vredan 90 milijardi evra za budžetske i odbrambene potrebe Ukrajine tokom 2026. i 2027. godine.

To stvara sve veći pritisak na evropske budžete. Tvrdnja da je Amerika u potpunosti napustila finansiranje rata i sve troškove prepustila EU bila bi preširoka, jer američka vojna tehnologija i dalje ima važnu ulogu, ali je jasno da Evropa sada snosi znatno veći deo neposrednog finansijskog tereta nego ranije. Evropske zemlje istovremeno kupuju deo američkog naoružanja koje se zatim upućuje Ukrajini.

Stubb pritom više nije usamljen u pozivima na ponovno otvaranje kanala prema Moskvi. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta već je govorio o mogućnosti razgovora sa Rusijom o budućoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, dok je francuski predsednik Emanuel Makron početkom februara poslao svog diplomatskog savetnika Emanuela Bona u Moskvu.

Bon se sastao sa savetnikom ruskog predsednika Jurijem Ušakovom, a cilj kontakata bio je ispitivanje mogućnosti za ponovno uspostavljanje političkog dijaloga između Pariza i Moskve. Makron je potom otvoreno govorio da Evropa mora imati sopstveni kanal prema Rusiji ako želi da utiče na budući bezbednosni poredak.

Sličan stav izneo je belgijski premijer Bart de Vever. On se založio za sporazum sa Rusijom kojim bi bio okončan rat u Ukrajini, ali je pitanje pregovora povezao i sa evropskom ekonomijom i energetikom.

De Vever smatra da bi normalizacija odnosa otvorila mogućnost ponovnog pristupa jeftinijim ruskim energentima u trenutku kada se Evropa suočava sa visokim troškovima energije i rastućim ekonomskim pritiscima.

Moskva je takođe počela da govori o mogućim evropskim sagovornicima. Vladimir Putin je kao osobu koja bi mogla da posreduje u kontaktima sa evropskom stranom pomenuo bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, sa kojim godinama održava dobre odnose.

Putin je istovremeno naglasio da izbor evropskog predstavnika mora biti odluka samih Evropljana. Prema njegovom stavu, to bi trebalo da bude osoba kojoj evropske države veruju i koja prethodno nije davala izrazito neprijateljske izjave prema Moskvi.

Šrederova kandidatura naišla je na protivljenje u delu EU upravo zbog njegovih dugogodišnjih veza sa Rusijom i ruskim energetskim sektorom.

Sama činjenica da se već otvoreno raspravlja o tome ko bi mogao da razgovara sa Moskvom, međutim, pokazuje koliko se politička atmosfera promenila u odnosu na period kada je gotovo svaki neposredni evropsko-ruski kontakt bio tretiran kao politički neprihvatljiv.

Stubova izjava zato je značajna manje zbog same ideje razgovora, a više zbog političara koji je izgovara i roka koji postavlja.

Kada predstavnik jedne od država koje su poslednjih godina zauzimale posebno tvrd stav prema Rusiji počne da govori o uspostavljanju kontakta u narednih nekoliko nedelja ili dva meseca, to pokazuje da pitanje budućih pregovora više nije ograničeno na evropske političare koji su tradicionalno zagovarali kompromis sa Moskvom.

To još ne znači da je Evropa odlučila da menja strategiju niti da su mirovni pregovori neposredno pred početkom. Međutim, Stubb, Makron, Košta i De Vever iz različitih razloga sada govore o nečemu što je donedavno bilo politički mnogo teže izgovoriti: evropske države će u određenom trenutku morati ponovo direktno da razgovaraju sa Rusijom.