Koje su greške koje ljudi čine u kuhinji, a koje povećavaju rizik od trovanja hranom, otkriva dr Robert Gravani sa Univerziteta Kornel.
Prema podacima američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, svake godine u toj zemlji se razboli oko 48 miliona ljudi, 128.000 bude hospitalizovano, a 3.000 umre od bolesti koje se prenose hranom, navodi Today.com.
Do kontaminacije može doći u bilo kom trenutku, tokom lanca proizvodnje hrane, što je često van kontrole potrošača, ali ljudi takođe prave jednostavne greške prilikom kuvanja i skladištenja hrane, koje povećavaju rizik od trovanja, tvrdi dr Robert Gravani, stručnjak za bezbednost hrane i profesor na Univerzitetu Kornel.
On u intervjuu za taj američki program i sajt otkriva koje su najčešće greške.
1. Preskakanje pranja ruku pre jela ili pripreme hrane
Mnogi ljudi zaboravljaju da operu ruke, koje su prepune raznih mikroba i mogu da kontaminiraju inače bezbednu hranu. Zato uvek treba prati ruke pre jela ili kuvanja, a posebno nakon korišćenja kupatila. Najbolji način je temeljno pranje sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Takođe treba prati ruke više puta i tokom i nakon pripreme hrane, posebno sirovog mesa.
2. Pranje sirove živine u sudoperi pre kuvanja
Gravani kaže da ne treba ispirati komade sirovog pilećeg mesa i objašnjava da većina sirove živine sadrži bakterije kao što su salmonela, kampilobakter i klostridija, koje se srećom uništavaju kuvanjem na odgovarajućoj temperaturi.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Kada isperete sirovo meso, voda može proširiti ove bakterije na sudoperu, slavine, radne ploče, pribor i druge površine gde mogu lako kontaminirati drugu hranu.
3. Izbegavanje pranja sirovog voća i povrća
Voće i povrće je neophodno oprati čistom tekućom vodom i osušiti papirnim ubrusom. Za plodove sa grubljom korom, poput dinje, treba koristiti četku za povrće. Nikako ne koristiti sapun ili deterdžent.
4. Korišćenje istog pribora od početka do kraja tokom kuvanja mesa
Nažalost, mnogi ljudi prave grešku koristeći isti pribor od početka do kraja kuvanja, tvrdi Gravani. On objašnjava da viljuška ili kašika koja je dodirnula sirovo meso, može da prenese bakterije i ponovo kontaminira spremljenu i termički obrađenu hranu u kojoj su te bakterije uništene. On preporučuje da se koristi novi pribor tokom pripreme hrane, ili da se on temeljno opere kada dodirne sirovo meso.
5. Uzimanje začina pri rukovanju sirovim mesom
Kada se priprema sirova hrana ili meso, često se poseže za posudom sa začinima, pri čemu te posude mogu biti višestruko kontaminirane zbog sirovog mesa koje ste prethodno dodirnuli.
Gravani savetuje da se pre pripreme hrane u malu posudu izdvoji odgovarajuća količina začina koja će biti upotrebljena, ili da se temeljno operu ruke svaki put pre nego što se posegne za posudom sa začinima.
6. Odokativno određivanje temperature i nekorišćenje termometra za meso
Temeljno kuvanje sirovog mesa ili morskih plodova i korišćenje kvalitetnog termometra ključni su za ubijanje svih mikroorganizama koji izazivaju bolesti koje se prenose hranom, kaže ovaj stručnjak za bezbednost hrane, i dodaje da nije dovoljno odokativno odrediti da li je neka hrana kuvana gledajući samo njenu boju i teksturu.
Ono što određuje da li je hrana adekvatno kuvana je njena temperatura. Prema američkim preporukama, za govedinu je neophodno da ima oko 63 stepena Celzijusa, slično kao i riba, dok je za živinu neophodno da temperatura bude 74 stepena, a jaja 71 stepen.
7. Čekanje duže od dva sata da se spremljena hrana stavi u frižider
Ljudi imaju naviku, naročito tokom praznika, da spremljenu hranu drže dugo van frižidera. Preporučuje se da se spremljena hrana stavi u frižider najkasnije u roku od dva sata, a ako su napolju temperature više od 30 stepeni, ne treba čekati duže od jednog sata.
8. Konzumiranje hrane koja je stajala u frižideru duže od četiri dana
Ne može se znati da li je neka hrana bezbedna po njenom mirisu ili izgledu, naglašava Gravani. Preporuka je da spremljena hrana može da se čuva u frižideru najduže tri do četiri dana, a u zamrzivaču tri do četiri meseca. Ako ostane duže od toga bolje je baciti je, jer se povećava rizik da koncentracija bakterija i toksina u njoj premaši bezbedni nivo.
Naravno, nismo svi isti. Neko je osetljiviji i više podložan rizicima od trovanja hranom, neko manje i može bez problema da uživa u sirovim ostrigama, sušiju i drugim delikatesama, ali važno je da svi budu svesni kada rizik postoji.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(rts.rs)
