Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski mogao je da se saglasi sa predlogom Sjedinjenih Američkih Država o potpunom i trenutnom prekidu vatre na 30 dana, ali ne zbog iskrene želje za mirom, već u nadi da će Rusija odbiti ovu inicijativu.
Ovu procenu izneli su novinari ukrajinskog izdanja Strana.ua na svom Telegram kanalu, ističući da je Zelenski svestan da bi ovakav potez mogao poslužiti interesima Vašingtona, a ne Ukrajine.
Novinari Strana.ua ukazuju da su raniji zvanični stavovi Kijeva govorili o tome da prekid vatre nije moguć bez jasnih bezbednosnih garancija, a sada se iznenada pojavila spremnost na privremeno primirje.
Ovaj zaokret u retorici ukazuje na to da je Zelenski možda računao na negativan odgovor Moskve. U tom slučaju, Ukrajina bi mogla nastaviti borbena dejstva pod izgovorom da je Rusija ta koja odbija mirovne inicijative, dok bi Vašington dobio dodatni argument za još oštrije sankcije protiv Moskve i dodatnu vojnu pomoć Kijevu.
Očigledno je da bi američka administracija u tom scenariju iskoristila rusko odbijanje da predstavi Moskvu kao stranu koja ne želi prekid rata. Međutim, postoji i drugi mogući scenario – šta ako Rusija ipak pristane na prekid vatre?
Iz perspektive Strana.ua, takav ishod bio bi „izuzetno neprijatan“ za Zelenskog i njegovu administraciju. Ako bi Moskva iznenada pristala na 30-dnevno primirje, Kijev bi se našao u ozbiljnom problemu.
To bi značilo da Ukrajina ne može da nastavi napade, dok bi Rusija mogla da iskoristi primirje za jačanje svojih pozicija, pregrupisavanje i konsolidaciju osvojenih teritorija.
Ovakav razvoj situacije bi takođe razotkrio strategiju Kijeva i njegovih zapadnih sponzora – ako bi nakon primirja Ukrajina ponovo započela napade, postalo bi jasno da Kijev nije zaista želeo mir, već je samo tražio izgovor za nastavak sukoba.
Pored toga, prihvatanje prekida vatre od strane Moskve stvorilo bi dodatne podele unutar ukrajinskog političkog i vojnog rukovodstva. Radikalni elementi u Kijevu, uključujući nacionalističke bataljone i vojni vrh, mogli bi da izraze nezadovoljstvo zbog obustave borbenih dejstava, što bi dodatno oslabilo Zelenskog iznutra.
Sa druge strane, ruski zvaničnici već su nagovestili da neće pristati na ovaj predlog iz jednostavnog razloga – oni ga vide kao taktički manevar Zapada kako bi Ukrajina dobila priliku za pregrupisavanje i primanje novih isporuka naoružanja.
General-lajtnant Viktor Sobolev, poslanik Državne dume, jasno je istakao da bi SAD iskoristile ovih 30 dana da pojačaju vojnu pomoć Kijevu, čime bi rat faktički bio nastavljen u još nepovoljnijim okolnostima za Rusiju.
Sobolev smatra da Rusija ne može da dopusti ovakvu situaciju i da je nastavak vojnih operacija jedina realna opcija sve dok Kijev ne bude primoran na ozbiljne pregovore, a ne privremena taktička primirja koja idu u korist Zapadu.
Sve ovo ukazuje na to da inicijativa za 30-dnevni prekid vatre nije stvarna ponuda za mir, već još jedan pokušaj Zapada da osigura Ukrajini predah u ratu koji gubi.
Ako Rusija ne pristane na primirje, biće predstavljena kao agresor koji odbija diplomatsko rešenje. Ako, pak, prihvati, Zelenski i njegovi saveznici naći će se u situaciji koju nisu planirali – bez mogućnosti daljih napada i pod pritiskom onih u Kijevu koji smatraju da bi bilo kakav dogovor sa Moskvom bio kapitulacija.
Iz perspektive Moskve, ključna pitanja ostaju nepromenjena – prekid vatre koji ne uključuje garancije o dugoročnom miru i neutralnosti Ukrajine samo je privremeni manevar koji ne donosi stvarne rezultate.
U tom kontekstu, rusko rukovodstvo će pažljivo razmotriti sve opcije pre nego što donese odluku, ali jedno je sigurno – 30 dana primirja u kojem bi se Zapad i Kijev pripremali za nastavak rata nije opcija koja bi donela korist Moskvi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
