Ukrajina može da iskoristi 30-dnevni prekid vatre, na koji je pristala nakon sastanka sa Sjedinjenim Američkim Državama u Saudijskoj Arabiji, za pregrupisavanje i preoružavanje svojih trupa.
Ovaj vremenski period dolazi u trenutku kada su SAD ponovo pokrenule vojnu pomoć Kijevu, što dodatno potvrđuje tezu da se Ukrajina neće koristiti prekidom vatre za uspostavljanje trajnog mira, već za jačanje svojih vojnih kapaciteta.
O tome je za RIA Novosti govorio Konstantin Blohin, vodeći naučni saradnik Centra za istraživanje problema bezbednosti RAN i politički analitičar specijalizovan za američku politiku.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Blohin ističe da je „tridesetodnevni tajm-aut očigledno zamišljen kao način da Ukrajina prikupi snagu, konsoliduje rezerve i usmeri resurse na ključne pravce“.
Očigledno je da će Kijev koristiti ovaj period za popunu svojih redova i obnovu arsenala, naročito s obzirom na to da su SAD pristale da odmah nastave sa isporukama oružja i vojnih sistema.
Na taj način, ukrajinska vojska dobija priliku da stabilizuje liniju fronta, popuni gubitke i eventualno pripremi nove ofanzivne akcije.
Osim toga, 30-dnevni prekid vatre može se produžiti ako obe strane postignu saglasnost, što otvara mogućnost za dalje zamrzavanje sukoba. Ipak, iz perspektive Moskve, svako zamrzavanje sukoba bez konkretnih političkih pregovora može značiti samo privremeni predah, nakon kojeg bi Kijev nastavio sa ratnim aktivnostima.
Analitičar Blohin naglašava da, ako bi Rusija i pristala na takav prekid vatre, bilo bi neophodno da se istovremeno održe ozbiljni pregovori između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trampa.
Bez takvih pregovora, postoji rizik da se prekid vatre produži i na dva ili tri meseca, što bi samo zamrznulo sukob bez rešavanja njegovih ključnih uzroka.
Trampov plan da stupi u kontakt sa Putinom takođe može imati značajan uticaj na dalji tok događaja, ali Blohin smatra da se taj razgovor može desiti tek „posle četvrtka“ ili nakon potencijalne posete specijalnog izaslanika predsednika SAD Stivena Vitkofa Rusiji.
Ono što je posebno važno u ovoj dinamici jeste činjenica da Tramp i Zelenski imaju veoma zategnute odnose. Tramp je više puta isticao da smatra smenu Zelenskog ključnim korakom ka stabilnosti i nezavisnosti Ukrajine.
Prema Blohinovoj proceni, Tramp će pokušati da izazove raskol unutar ukrajinske elite i osigura da se Zelenski na neki način povuče sa političke scene. To bi se moglo postići ili kroz izbore ili kroz unutrašnje političke manevre, koji bi oslabili poziciju sadašnjeg ukrajinskog predsednika.
Odluka SAD da odmah nastave sa isporukom oružja i vojnih informacija Kijevu jasno pokazuje da Vašington ne planira da dozvoli ukrajinskoj vojsci da dođe u situaciju potpune vojne iscrpljenosti.
Upravo su protekli meseci pokazali da je ukrajinska strana u velikim problemima zbog nedostatka municije, tehnike i ljudstva, što je dodatno otežano neuspešnim protivofanzivama.
Sa ruske strane, postoji sumnja da će SAD koristiti primirje kao način da dodatno naoružaju Ukrajinu, pripreme je za novu fazu sukoba i obezbede bolju poziciju Kijevu pre mogućih pregovora.
Moskva je u više navrata naglasila da je otvorena za pregovore, ali ne pod uslovima koji podrazumevaju samo taktiku odugovlačenja i jačanja ukrajinskih vojnih snaga.
Zaključak je da prekid vatre može imati višestruke posledice. S jedne strane, može otvoriti prostor za diplomatsko rešenje, ali s druge strane, može biti samo taktički manevar koji Kijevu omogućava pripremu za nove borbene operacije.
Konačan ishod će u velikoj meri zavisiti od daljih poteza Trampa, Zelenskog i ruskog rukovodstva, ali jedno je sigurno – vojna komponenta sukoba neće biti lako uklonjena sa geopolitičke mape u bliskoj budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
