Početkom maja 1945. godine komandant Prvog Beloruskog fronta Georgije Žukov poslao je u Moskvu najvažniju vest za četiri godine rata. Maršal je informisao vrhovnog komandanta Josifa Staljina o Hitlerom samoubistvu.
U telegramu na četiri kucane strane osim vesti o okolnostima Firerove smrti, izveštava se i o političkoj situaciji pod Rajhom.
Grupa vermatskih oficira sa belom zastavom pojavila se na frontu 8. Gardijske armije 1. maja u četiri sata ujutru. Načelnik glavne komandantske nemačke armije Hans Krebs, koji je bio na čelu pregovarača, zatražio je sastanak sa komandantom vojske Vasilijem Čujkovom, izjavivši da mora preneti izuzetno važnu i hitnu poruku.
[adsenseyu1]
Nemačka poruka, koju su potpisali Borman i Gebels, indirektno je upućena Staljinu, a glasila je: „Berlin, 30. april 1945. Treći Rajh. Obaveštenje. Ovlastili smo načelnika Generalštaba pešadijske vojske generala Hansa Krebsa da dostavi sledeću poruku: Obaveštavam lidera sovjetskih naroda, koji ne pripada nemačkom narodu, da je dana 30. aprila 1945. godine u 15.50 časova lider nemačkog naroda Adolf Hitler izvršio samoubistvo“.
Neosporno je da se Krebsova misija nije svodila samo na informisanje sovjetske komande o Firerovoj smrti.
Saterani uza zid, fašisti su tražili priliku da se rat završi mirnim pregovorima: „Ovlašćen sam od strane novog Rajha, kancelara Gebelsa i sekretara Adolfa Hitlera, Martina Bromana, da uspostavim kontakt sa liderom sovjetskih naroda“.
Taj kontakt ima za cilj da se sazna u kojoj meri je moguće uspostaviti osnovu za mir između nemačkog naroda i Sovjetskog Saveza, koji će služiti u korist oba naroda koja su pretrpela najveće gubitke u ratu. Pregovori Čujkova i Krebsa trajali su oko pet sati. Pre svega, Sovjeti su bili zainteresovani za okolnosti Hitlerove smrti, gde se nalazilo njegovo telo. Krebs je izjavio da je Hitler izvršio samoubistvo u Berlinu, a telo je spaljeno po njegovoj želji.
Tokom razgovora, otkriveni su interesantni detalji o podelama u redovima nacističkog vrha. Na pitanje da li je Gebels nameravao da obavesti narod o Hitlerovoj smrti, Krebs je odgovorio da novo rukovodstvo Rajha, zasad, ne namerava da to učini.
„Zasad nećemo objaviti vest o Hitlerovom samoubistvu, kao ni njegov testament, jer čim Himler je sazna za to, on će to iskoristiti za stvaranje svoje vlade“, rekao je nemački general.
[adsenseyu1]
Podsetimo se da je krajem aprila 1945. godine Himler pao u Hitlerovu nemilost. Uzrok su bile glasine o tajnim pregovorima eseseovaca sa predstavnicima SAD i Velike Britanije — navodno je posle toga najbliži firerov savetnik počeo da sabotira njegova uputstva oko organizacije odbrane Berlina.
Dan pred njegovu smrt, 29. aprila, Hitler je lišio Himlera svih privilegija, uključujući i članstva u nacističkoj partiji.
„Himler je izdajnik, veoma loše se poneo prema Hitleru, lagao ga je, nije izvršavao naređenja o povlačenju trupa sa Zapadnog fronta u odbrani Berlina i zbog toga je isključen iz partije“, rekao je Krebs.
Krebsova misija je potpuno propala. Sovjetska komanda je odbila da pregovara, istakavši da mogu samo da pregovaraju o bezuslovnoj kapitulaciji.
Prvog maja sedište Prvog Beloruskog fronta preko pregovarača dobilo je informaciju da je Gebels odbio da kapitulira. U deset sati uveče Gebels i njegova supruga Magda izvršili su samoubistvo, a pre toga su ubili šestoro svoje dece.
Otprilike u isto vreme general Krebs je izvršio samoubistvo u svojoj sobi, u Firerovom bunkeru. Martin Borman poginuo je u pokušaju da pobegne iz zatočeništva. Međutim, telo nikad nije pronađeno, ali je na suđenju u Nirnbergu dobio smrtnu kaznu u odsustvu.
Henrih Himler je umro 23. maja 1945. godine tako što je popio otrov tokom saslušanja u britanskom logoru za ratne zarobljenike, gde se nalazio pod imenom vodnika Henrika Hicingera. Prema jednoj verziji, za odlazak na onaj svet Himleru su pomogli Englezi da bi sakrili informacije o tajnim pregovorima.
Što se tiče telegrama, on je više bio čista formalnost. Staljin je za Hitlerovu smrt saznao preko telefona odmah posle Krebsovog dolaska u sovjetski štab. Georgije Žukov je spominjao da je pitanja Krebsu postavljao lično Staljin preko njega i Čujkova. Sovjetski lider je skeptično reagovao na vest o samoubistvu svog najvećeg neprijatelja. Svet je za Hitlerovu smrt saznao 2. maja 1945. godine, kada je nemački radio objavio da je „firer ubijen sa oružjem u rukama štiteći Berlin“. Vodeći svetski mediji su sa zadovoljstvom preneli vest.
Moskva je zauzela drugačiji stav. Ova saznanja su novi nemački trik: „širenje izjave o Hitlerovoj smrti, nemački fašisti se očigledno nadaju da će Hitleru dati priliku da se povuče sa scene i da pređe na nezakonitu poziciju“, objavila je telegrafska agencija Sovjetskog Saveza.
(Sputnjik)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
