SAD, Francuska i Velika Britanija su jutros izvele „iznenadni“ napad na Siriju kako bi je kaznile za navodni hemijski napad u Istočnoj Guti. Iako dvostruko jači nego prošlogodišnji, završen je bez žrtava i sa prilično jasnom slikom stvari na terenu. Pokazalo se da Bašar el Asad zaista nema hemijsko oružje.
Kako se pokazalo, napad je bio više nego simboličan. Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da je ispaljeno više od 100 krstarećih raketa i raketa „vazduh-zemlja“. Ispostavilo se da je većina oborena i da nisu dosegle zadati cilj. Na primer, svih 12 raketa koje su letele ka aerodromu „Dumejr“ oboreno je. To ne iznenađuje imajući u vidu da je Rusija Siriji isporučila 40 samohodnih protivvazdušnih raketnih kompleksa „Pancir S1“. Oni su se i prošle nedelje dobro pokazali kad su od 8 raketa koje su ispalili izraelski F-15 oborili pet.
Sam cilj napada je oborio sve dokaze protiv Bašara el Asada o posedovanju hemijskog oružja. Bombardovan je istraživački centar koji se bavi istraživanjem hemijskog oružja pored Damaska, kao i navodno skladište hemijskog oružja u Homsu. Ako je zaista tamo postojalo neko hemijsko oružje, dosad bi ga osetili ne samo stanovnici Sirije, već i ceo Bliski istok. Bombardovanje skladišta hemijskog oružja bi bilo ravno katastrofi. Zar je to bio cilj zapadne „trojne“ koalicije?
Što se tiče ostale materijalne štete, pokazalo se da je sirijska vlast dočekala napad spremna. Kako javljaju mediji, svi vojni objekti su bili evakuisani, dok su avioni bili premešteni u zonu odgovornosti ruske protivvazdušne odbrane. Izgleda da su svi znali šta se sprema. Iako Amerikanci negiraju, francusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su „Rusiju ranije upozorili na operaciju“.
Sve izgleda kao da je napad bio iznuđen. Kao da je to moralo da se odradi. Mediji već nedeljama vrše žestoku kampanju čiji cilj je vodio ka jednom — režim u Damasku je morao biti kažnjen. Zbog čega, to je teško reći. Možda zbog istrebljenja terorista, kako smatra Iran. U svakom slučaju, na njima je velika odgovornost za noćašnje događaje.
Međutim, i sam američki predsednik im je podilazio čitavo vreme. Prvo hoće da se povuče iz Sirije, pa neće, pa preti. To samo pokazuje da nema jasnu politiku prema Siriji i da sve radi stihijski. Sirijski predsednik Bašar el Asad nakon ovog napada može izaći samo jači. Pokazalo se ono što su mnogi već naslućivali. Sirijska vojska je za ove dve i po godine prilično napredovala, i to ne samo u borbi protiv terorista, već može uspešno da odbija napade i spolja. Pokazalo se da zapadne države nemaju baš veliki manevarski prostor u Siriji i da ne mogu baš da gađaju gde hoće.
(Sputnik)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
