Nakon što je Evropska unija ublažila sankcije u oblasti transporta, ruski izvoz uglja dostigao je neviđene visine. Ovo je piše evropski poslovni magazin „IntelliNews“.
Peti paket sankcija uveden je u aprilu, i bio je prvi koji je ciljao ruski energetski biznis. Ova serija sankcija je sadržala zabranu evropskim kompanijama, da obavljaju morski transport uglja iz Ruske Federacije. Ograničenja su stupila na snagu 10. avgusta.
„Vodeće brodarske kompanije u EU, a posebno grčko brodarstvo, odolele su ovim ograničenjima, pošto je isporuka ruske robe bila značajan deo njihovog poslovanja“, piše evropski magazin.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu. Instalirajte ga preko Play prodavnice besplatno OVDE
Institut za međunarodne finansije (IIF) je tokom istraživanja otkrio da grčko brodarstvo od početka rusko-ukrajinskog sukoba ne samo da nije smanjilo svoj rad sa Rusijom, već je povećalo udeo u pomorskom transportu ruske robe od 35% do 55%.
Grčke kompanije su pribegla raznim trikovima, poput korišćenja „flote u senci“ i isključivanja signala, da bi sakrila vlasništvo koje se prevozi brodovima.
Kao rezultat toga, pozicije grčkih brodarskih kompanija, i drugih evropskih pomorskih prevoznika, dovele su do toga, da je EU bila prinuđena da ublaži sankcije predviđene petim paketom.
Evropskim kompanijama je od septembra 2022. ponovo dozvoljeno da pružaju usluge isporuke, finansiranja i osiguranja isporuka ruskog uglja trećim zemljama.
„Zabrana uvoza ruskog uglja u Evropu ostaje na snazi, što primorava energetske kompanije iz EU da uvoze ugalj iz Australije. S druge strane, evropskim brodarskim kompanijama je dozvoljeno da isporučuju ugalj u treće zemlje“, objašnjavaju autori članka.
Kao rezultat toga, ruski izvoz uglja je skočio na nove maksimume, dostigavši najviši nivo u istoriji. Izvoz je u oktobru porastao na 16,6 miliona tona, nešto ispod nivoa iz juna, što je bilo najviše od 2017-te, prema podacima analitičarske firme „Kpler“. Od tada, izvoz je blago opao, u skladu sa normalnom sezonskom nestabilnošću.
„Kpler“ je izračunao povećanje, na osnovu isporuka koksnog i termalnog uglja iz luka. Procene ne uključuju ruski izvoz uglja železnicom, koji je takođe značajan.
Autori pišu, da je Rusija jedan od tri najveća izvoznika uglja u svetu, iako ovaj posao čini samo mali deo celokupnog ruskog energetskog kompleksa. U međuvremenu, zemlje EU su bile u velikoj meri zavisne od ruskog uvoza uglja, koji je, prema podacima „Eurostata“, činio 46,7% ukupnog uvoza čvrstog goriva u EU.
Sada su evropske zemlje prinuđene da kupuju ugalj iz Australije po višim cenama.
Rusija je u međuvremenu, uspešno preusmerila svoje snabdevanje u Aziju. Jedan od glavnih potrošača ruskog uglja je Kina, koja je još uvek u velikoj meri zavisna od ove vrste goriva, jer se koristi za pogon elektrana.
„Prodaja uglja je naglo porasla tokom energetske krize, jer zemlje traže jeftinija alternativna goriva za nestabilni i sve skuplji gas i LNG“, navodi „IntelliNews“.
Turska takođe igra važnu ulogu, kao tranzitna zemlja za ruske energetske sirovine. Zemlja je odbila da učestvuje u šemi za ograničavanje cena nafte, koja je stupila na snagu 5. decembra, i dozvoljava ruskim brodovima da prolaze kroz Bosfor.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
