Naslovnica SPEKTAR Šta se dešava na Kubi posle odlaska Raula Kastra s čela Komunističke...

Šta se dešava na Kubi posle odlaska Raula Kastra s čela Komunističke partije

To što je piletina primećena u ponekoj prodavnici uzbudila većinu Kubanaca više nego odlazak Raula s čela Komunističke partije, ne umanjuje istorijsku bitnost kraja karijere za prezime Kastro.

Nakon šest decenija eru maslinastozelenih uniformi smenjuju bele košulje i kravate. Revolucionarne vođe nasleđuju oni rođeni u vreme kada su braća Fidel i Raul nacionalizovali svu imovinu na ostrvu u američkom vlasništvu.

Za svet u ovome ima snažne simbolike. Što se tiče nekih Kubanaca kojima je život prošao pod senkom porodice Kastro i mladih koji u zadnje vreme demonstriraju i smeju da koriste internet, niti romantičarski gledaju na prošlost niti u zanosu čekaju budućnost.

Razlog je prost. I sutra će gladna usta praviti gužvu ispred radnje u kojoj se pojavila piletina. Ne očekuju da će odlazak gerilskog komandanta dovesti do značajnih promena u skorije vreme, pogotovu što je, kada se povukao s čela partije na „kongresu kontinuiteta” rekao da zemlja neće prihvatiti obavezu da pravi ustupke kada je reč o „spoljnoj politici i idealima”.

Raul se nije odrekao principa revolucije i socijalizma, a neće ni njegov naslednik koji ne odiše Fidelovom harizmom niti Raulovim autoritetom. On će se sa komandantom konsultovati oko najvažnijih strateških odluka. Novi predsednik koji je Kastro u svemu osim prezimenu, rekao je da će Raul uvek biti prisutan.

Kuba će dok je živ biti pod njegovom senkom. Kastro zvanično odlazi, a „kastrizam” ostaje.

Iako je živeo u seni starijeg brata, Raul je bio samo manje harizmatičan. Njegovo komunističko opredeljenje u studentskom periodu i kasnije prijateljstvo sa Ernestom Gevarom zacrtalo je sudbinu zemlje u narednih 60 godina, a i duže će.

Kubance je dok je Raul bio predsednik obradovalo povećanje plata i penzija i opuštanje stega na upotrebu mobilnih telefona i interneta. Radovali su se kada se rukovao u Havani sa Barakom Obamom 2016, u godini smrti svog brata.

Poslednja istaknuta figura Hladnog rata se povlači nakon što je pokrenuo političke i ekonomske promene, za većinu građana nedovoljne da zarone u najtežu ekonomsku krizu od propasti Sovjetskog Saveza.

Prošle su 62 godine kako su revolucionari ušli u sukob s Vašingtonom. Sinovi uglednog uzgajivača šećerne trske, u čijim poljima je Raul voleo da pozira, uspeli su da zadrže komunistički režim uprkos padu sovjetskog saveznika.

„Poslednji” Kastro Kubu ostavlja u atmosferi dubokog generacijskog raskola. Mladi traže veće ekonomske i političke slobode, a otpor pruža tvrda linija vojnih i partijskih zvaničnika, te građana koji su i dalje odani revoluciji.

Raul ima četvoro dece, nove generacije porodice koje iza scene kontrolišu ekonomska i bezbednosna pitanja. Iza dimne zavese zvane tranzicija vlasti ostaju netaknuti njegova komunistička vlada i moćna vojska.

Kada se povukao, njegov zet, koji je na čelu vojne kompanije koja kontroliše državne hotele, luke i infrastrukturne projekte, imenovan je u izvršnom odboru komunističke partije.

(politika.rs)