Ruska pomorska baza u Tartusu i vazduhoplovna baza Hmejmim u Latakiji odigrale su ključnu ulogu u vojnoj logistici i širenju ruskog uticaja. Tartus, kao jedina ruska pomorska baza u Sredozemlju, omogućava direktan pristup ovom važnom regionu i podržava operacije u Libiji i šire.
Hmejmim, s druge strane, pruža vitalne kapacitete za dopunu goriva, skladištenje i koordinaciju letova vojnih transportnih aviona koji opslužuju afričke operacije, posebno u Libiji i Sahelu.
Međutim, pad Asadove vlade ugrožava bezbednost ovih objekata. Ako opozicione snage ili strani akteri preuzmu kontrolu nad teritorijama na kojima se baze nalaze, Rusija bi mogla da izgubi ključne logističke tačke koje su od suštinskog značaja za njene vojne aktivnosti.
Alternativni logistički pravci za Afriku
Gubitak Sirije kao pretovarne baze primorava Rusiju da razmotri alternative za svoje operacije u Africi. Prema analizi Telegram kanala „Ribar“, Libija se nameće kao sledeće moguće logističko čvorište. Međutim, ovaj scenario nosi brojne izazove:
Ograničenja u transportu: Teški, natovareni avioni ne mogu leteti direktno iz Rusije u Libiju bez dopunjavanja goriva, što znatno povećava troškove i složenost operacija.
Nestabilna situacija u Libiji: Politička podela i dualna vlast u zemlji čine kontrolu nad pomorskim bazama, poput one u Tobruku, nesigurnom i nepouzdanom.
Povećani rizik: Svaka eskalacija sukoba unutar Libije mogla bi dodatno komplikovati logističke operacije.
Potencijalna baza u Sudanu
Još jedno moguće rešenje je baza na Crvenom moru, u Port Sudanu, o kojoj su pregovori intenzivirani tokom 2023. godine. Ova lokacija bi mogla postati ključno logističko čvorište za ruske operacije u Africi. Međutim, situacija u Sudanu je daleko od stabilne:
Građanski rat: Sukobi u Sudanu i dalje traju, što otežava pregovore o izgradnji baze.
Ruska tromost: Nedostatak aktivne podrške zvaničnoj sudanskoj vladi smanjuje verovatnoću postizanja dogovora, dok druge sile pokušavaju da zauzmu strateške pozicije u regionu.
Gubitak Sirije kao ključne pretovarne baze predstavlja ozbiljan udarac za ruske pozicije ne samo na Bliskom istoku već i u Africi. Bez logističkih tačaka poput Tartusa i Hmejmima, Rusija bi se suočila sa znatno većim izazovima u održavanju svojih vojnih operacija i političkog uticaja.
Uz to, Rusija često zanemaruje ekonomske i političke aspekte svog prisustva u regionima poput Afrike.
Dok vojno prisustvo uliva strahopoštovanje, nedostatak koherentne političke i ekonomske strategije dovodi do situacija poput one u Centralnoafričkoj Republici, gde se ruske vojne operacije poštuju, ali političke i ekonomske inicijative nailaze na ignorisanje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
