Nemanja Rujević, urednik Dojče Vele na srpskom, dao je svoje viđenje aktuelne pandemije i iznosi neke činjenice koje su u suprotnosti sa zvaničnim informacijama. On je svoja zapažanja objavio na Tviteru.
Najpoznatiji virusolog Nemačke Kristijan Drosten, koji savetuje Vladu, veliki broj mrtvih u Lombardiji objašnjava time da je zaraza prodrla u bolnice i staračke domove gde su po definiciji dve ugrožene grupe – bolesni i stari. Kad virus uđe tamo, krivulja ide okomito nagore.
Drugim rečima, „italijanski scenario“ ne nastaje prirodnim širenjem virusa u opštoj populaciji već njegovim ulaskom tamo gde borave isključivo ugrožene grupe.
Tu dolazimo do papira koji je objavilo šestoro nemačkih stručnjaka, među njima ugledni profesori. Oni kažu da je virus relativno bezopasan za zdrave i mlađe, a relativno opasan za starije i bolesne, te da je potrebno štititi njih plus medicinsko osoblje.
Tu dolazimo do papira koji je objavilo šestoro nemačkih stručnjaka, među njima ugledni profesori. Oni kažu da je virus relativno bezopasan za zdrave i mlađe, a relativno opasan za starije i bolesne, te da je potrebno štititi njih plus medicinsko osoblje. pic.twitter.com/HnPYkvgkgh
— Nemanja Rujević (@strani_placenik) April 8, 2020
Kažu još: epidemiološki modeli na osnovu kojih političari donose odluke zasnovani su na dramatično pogrešnim brojkama, što sam gore opisao: potcenjivanju ukupnog broja zaraženih i precenjivanju broja ljudi koji umiru od posledica virusa.
[adsenseyu1]
Modeli od kojih je najpoznatiji onaj kako je neophodno poravnati krivulju su, prema tome, krcati pogrešnim podacima. Oni nisu čak ni worst case scenario – oni su nemogući scenario. Podsećam, znamo da su brojke dramatično pogrešne, ali ne znamo koliko.
Ipak, političari se vode tim brojkama. Kako je napisao Badiše cajtung, list iz Frajburga, „dobrovoljno se potčinjavaju šačici virusologa i ignorišu svu drugu ekspertizu“. Tako nastaju mere koje imamo.
Ovde neću dalje ulaziti u posledice tih mera koje su verovatno mnogo veće od posledica virusa. Samo ovoliko: ne radi se o vaganju između života i nekih imaginarnih ekonomskih brojki, nego između života i života. O tome sam već pisao:
Kako je došlo do ovakve političke reakcije na virus, takođe nekom drugom prilikom. O toj smesi stvarne opasnosti, akcionizma, panike, utrkivanja ko će oštrije mere da donese, skrivenih interesa i borbe za moć – moći će da se pišu knjige.
Webtribune.rs
