Goran Živaljević, nekadašnji zamenik direktora BIA objavio je u izdanju „Lagune“ knjigu „Služba“, čije delove je „Nedeljnik“ ekskluzivno preneo, i u kojoj se bavi do sada nepoznatim aspektima rada Službe od vremena Jovice Stanišića do danas.
On, između ostalog, objašnjava kako je britanska služba od pojedinih stranaka poput Nove demokratije i JUL stvarala svoje trojanske konje u političkom sistemu Srbije.
[adsenseyu1]
On je uveren da zahvaljujući tome niko od funkcionera JUL nije odgovarao ni za jedno krivično delo ili zloupotrebu posle promena 5.oktobra.
Opisujući poznastvo i saradnju sa Đinđićem posle postavljenja Miše Milićevića i njega (Goran Živaljević) na čelo BIA, on kaže; “Posebno nam naglašava da je BIA trenutno na oceni minus deset, a da on od Agencije nma nikakve koristi već samo probleme, te da će biti zadovoljan ukoliko stignemo do ocene nula u narednih šest meseci….Posebno se osvrće na svoje saradnike sa striktnim nalogom da nikom od njih ne dozvolimo da se i približi Službi uz glasno izrečenu napomenu da da tu misli i na Vladimira Bebu Popovića i Čedomira Jovanovića….”Meni politička policija nije potrebna, niti je to nešto što treba da postoji u Srbiji u 21. veku”, seća se Đinđićevih reči Živaljević.
Poslednji Đinđićev nalog
Poslednji nalog koji smo dobili od premijera odnosio se na posredno (samo putem tehnike) praćenje jednog njegovog bliskog saradnika i dugogodišnjeg prijatelja iz stranke, a zbog veza sa kriminalnim klanovima, gde je insistirao da mu svake večeri , na osnovu baznih stanica , javimo njegovo kretanje.
[adsenseyu4]
Taj nalog lociranja i ličnog javljanja njemu smo ispunili samo uveče 11.marta, jer je premijer ubijen već narednog dana”.
Šta je znao vojni ataše
“Makedonska služba nam dostavlja nenapisani podatak, nego snimak prisluškivanog telefonskog razgovora našeg vojnog atašea u Skplju od 12. marta, kome žena javlja da je premijer ubijen, na šta on spontano odgovara “To mi je juče najavio ovaj što sam se video sa njim”.
Istragu ovog traga preuzimaju vojne službe bezbednosti, jer je sve vezano za vojnog atašea, realno, njihov posao. Nikada do danas nisam saznao ko je našem vojnom atašeu u Skplju najavio 11.marta 2003. godine da će premijer Đinđić sutradan biti ubijen.”
“Upadljivo smireno i veoma tihim glasom iznosi nam političku procenu da sve odlazi dođavola i da u državi jačaju snage poražene 5.oktobra.
Mišljenja je da se to mora sprečiti na svaki način i da BIA tu mora imati svoju ulogu, bar u pogledu hitnog “kačenja” svih telefona koje koriste Koštunica i njegovi saradnici”….
(Nedeljnik)
