Svet se menja dramatičnim tempom. U stvari, menja se toliko brzo da je detinjstvo koga se sećate uveliko drugačije od onog koje će doživeti vaša deca. To se u velikoj meri odnosi na razvoj i sveprisutnost tehnologije u savremenom društvu.
Iako pruža mogućnost da budete hiper-povezani, davanje pametnog telefona deci može dugoročno proizvesti štetne efekte. Uticajan, vrhunski stručnjak za bolesti zavisnosti Mandi Saligari je 2017. godine sugerisala da kada detetu date pametni telefon to je kao da mu „dajete gram kokaina“.
[adsenseyu1]
Govoreći na edukativnoj konferenciji u Londonu, specijalista klinike za rehabilitaciju Harley Street objasnila je da Snapchat i Instagram mogu biti jednako opasni u stvaranju zavisnosti kod tinejdžera kao droga i alkohol. Kao rezultat, imamo tinejdžere koje treba lečiti.
Saligari je rekla da se vreme provedeno ispred ekrana mobilnih telefona često zanemaruje kao potencijalno sredstvo izazivanja zavisnosti kod mladih.
„Uvek kažem ljudima, kada detetu dajete tablet ili telefon, zapravo im dajete flašu vina ili gram kokaina“, rekla je.
„Zašto posvećujemo toliko manje pažnje tim stvarima nego drogi i alkoholu kada deluju na iste moždane impulse?“, upitala je Saligari.
Njene sugestije nekim ljudima mogu biti uvredljive, ali sledi informacija da se deca od 13 godina leče od zavisnosti od digitalne tehnologije. Štaviše, jedna trećina britanske dece uzrasta od 12 do 15 godina priznaje da nema dobru ravnotežu između vremena provedenog ispred telefona i drugih aktivnosti.
[adsenseyu1]
S obzirom na to da prosečno američko domaćinstvo gleda televiziju gotovo devet sati dnevno, čini se da se svi u određenoj meri suočavaju sa zavisnošću od tehnologije. Možda bi trebalo više razgovarati o tome.
Saligari, koja vodi kliniku u Londonu, rekla je da oko dve trećine njenih pacijenata ima 16-20 godina i da traže lečenje od zavisnosti. Primetila je „dramatično povećanje“ još pre deset godina kada su mnogi njeni pacijenti bili još mlađi.
„Toliko mojih pacijenata su devojčice od 13 i 14 godina koje su se upustile u seksting i koje to opisuju kao „sasvim normalnu stvar “, napomenula je Saligari.
Seksting je nasilje koje ima seksualne konotacije. Seksualno online uznemiravanje se najčešće dešava kada deca žele da zadive simpatiju, kada ih prijatelji pritiskaju ili nagovaraju da to uradi ili kao odgovor na seksualnu poruku.
Povećanje „sekstinga“ direktno je povezano sa ustaljenom praksom korišćenja mobilnog telefona za slanje razgolićenih fotografija. To postaje „pogrešno“ samo ukoliko roditelj sazna, objasnila je Saligari.
Ako decu nauče samopoštovanju, manja je verovatnoća da će se na taj način eksploatisati“, rekla je ona. „To je pitanje samopoštovanja i pitanje identiteta“.
Webtribune.rs
