Sada smo u 100-godišnjici Prvog svetskog rata, rata koji je trebalo da okonča sve ratove. Dok odajemo počast za 116 miliona poginulih u ovom sukobu, takođe bi trebalo da osudimo sećanje na političare, zvaničnike i nesposobne generale koji su stvorili ovo užasno krvoproliće.
Prvi svetski rat je najgluplji, najtragičniji i najkatstrofalniji od svih modernih ratova.
Nastavak ovog sukoba, Drugi svetski rat, ubio je više ljudi i doneo još više uništenja civilima u bombardovanim gradovima ali Prvi svetski rat zadržava poseban užas i tugu. Ovaj rat ne samo da je bio beskrajna noćna mora za vojnike u njihovim rovovima, već je nasilno okončao i prethodnih 100 godina slavne evropske civilizacije, jedno od najplemenitijih dostignuća čovečanstva.
[adsenseyu1]
Zemljište Verdena je toliko otrovan eksplozivima i smrtonosnim gasom da ono do danas proizvodi samo uvenulo, zakržljalo žbunje i bolesno drveće. Ispod površine leže razbacani ostaci ljudi i smrtonosna žetva neeksplodiranih granata koje još uvek ubijaju veliki broj onih koji tu upadnu. Sablasna Ossuaire kapela sadrži fragmente kostiju od 130.000 muškaraca koji su razneti na milione delova od eksplozivnih granata koje su uzdrmale Verden.
Grad istog imena je potpuno sumoran, melanholičan i proklet. Mladi francuski i nemački oficiri su dovedeni ovde da iz prve ruke vide grozote rata i zločine glupih veština vojskovođe.
Uprkos svom uobičajenom patriotizmu od političara, imperijalista i crkvenih ljudi o slavi ovog pokolja, zapamtite da je Prvi svetski rat bio neprirodan sukob koji se u potpunosti mogao izbeći. Suprotno ratnoj propagandi koja još uvek zamagljuje i ometa naš istorijski pogled, Prvi svetski rat nije započela imperijalna Nemačka.
Profesor Kristofer Klark u svojoj briljantnoj knjizi “The Sleepwalkers“ pokazuje kako su zvaničnici i političari u Britaniji i Francuskoj skovali zaveru da srpsko ubistvo austrougarskog prestolonaslednika pretvore u sukob širom kontinenta.
Francuska je gorela za osvetom za svoj poraz u francusko-pruskom ratu 1870. godine i gubitka Alzas-Lorena. Britanija se plašila nemačkog komercijalnog i pomorskog takmičenja. U to vreme, Britansko carstvo je kontrolisalo jednu četvrtinu svetske površine. Italija je žudela da osvoji austrougarski Južni Tirol. Turska se plašila ruske želje za Moreuzom. Austrougarska se plašila ruske ekspanzije.
Profesor Klark jasno pokazuje kako su Francuska i Britanija izmanevrisale loše vođenu Nemačku u rat. Nemci su bili prestravljeni od toga da budu uništeni između dve neprijateljske sile, Francuske i Rusije. Što su Nemci duže čekali, to se više vojnih mogućnosti okretalo protiv njih. Tragično, Nemačka je tada bila evropski lider u socijalnoj pravdi.
Britanija je nastavila da uznemirava situaciju, odlučna da porazi komercijalnog i kolonijalnog rivala, Nemačku. Žurba u rat je postala gigatnski satni mehanizam koji niko nije mogao da zaustavi. Sve strane su verovale da će rat biti kratak i odlučan. Gomile budala su uzvikivale “Na Berlin“ ili “Na Pariz.“
Nekoliko njih u to vreme je shvatalo predstojeće užase modernog rata ili geopolitičke demone koje bi jedan rat oslobodio. Rusko-japanski rat 1904. godine je pružio oštru naznaku sukoba iz 1914. godine, ali su evropski zvaničnici obraćali malo pažnje.
Još manje njih je shvatalo kako će kolaps zastarelog osmanskog i austrougarskog carstva poslati Evropu i Bliski istok u opasna previranja koja traju i danas. Ili kako će malo poznati revolucionar po imenu Lenjin razbiti imperijalnu Rusiju i pretvoriti je u najubistveniju državu na svetu.
Ovaj ludački rat u Evropi se pretvorio u još veću istorijsku tragediju 1917. godine kada je američki predsednik Vudro Vilson, vođen požudom za moć i prestiž, ušao u rat koji je bio u totalnoj pat poziciji, na Zapadnom frontu. Milion američkih vojnika i glad izazvana rušenjem britanske pomorske blokade preokrenuli su plimu bitke i doveli do predaje Nemačke.
Osvetnička Francuska i Britanija su nametnule nedopustivu kaznu za Nemačku, prisiljavajući je da prihvati potpunu krivicu za rat, što je neistina koja traje i danas. Rezultat je bio Adolf Hitler i njhovi nacionalni socijalisti. Da je častan mir sklopljen 1917. godine, ni Hitler ni Staljin ne bi mogli da preuzmu vlast, a milioni života bi bili spašeni. Ovo je prava tragedija Velikog rata.
Da se prisetimo reči mudrog Bendžamina Frenklina: “Nema dobrog rata, nema lošeg mira.“
Webtribune.rs
