U Velikoj Britaniji su primetili nešto što mnogi u Briselu radije ne bi komentarisali naglas. Evropska unija nastavlja da uzima gotovo sav jamalski SPG iz Rusije, i to bez ikakve želje da odustane od tih isporuka.
Britanski Financial Times je nedavno objavio analizu prema kojoj je u prvom kvartalu ove godine uvoz sa fabrike na Jamalu porastao za 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Ukupno je stiglo oko pet miliona tona tečnog prirodnog gasa. Od toga je čak 97 odsto, odnosno 69 od 71 pošiljke, završilo direktno u zemljama Evropske unije.
Podaci analitičke kuće Kpler pokazuju da se isporuke naročito ubrzale tokom marta. Tada je samo u tom mesecu stiglo oko 1,8 miliona tona, što je više nego u januaru i februaru zajedno. U organizaciji Urgewald, koja prati energetske tokove, procenjuju da su evropski kupci na ovaj gas potrošili čak 2,88 milijardi evra samo u prva tri meseca.
„Evropski kupci nemaju želju da prestanu sa kupovinom ruskog SPG-a“, izjavio je aktivista te organizacije Sebastijan Reters. Njegove reči dolaze u trenutku kada se već petu godinu vodi rat u Ukrajini, a Jamal SPG ostaje jedan od ključnih izvora prihoda za ruski projekat.
U stvarnosti, od januara sve pošiljke jamalskog SPG-a idu isključivo ka Evropi. Čak i kineski partneri u projektu, privučeni cenom, očigledno preprodaju te količine dalje na evropsko tržište.
U martu se ritam dodatno pojačao jer su se obični tankeri, ne samo oni ledene klase, priključili transportu. Počeli su da preuzimaju teret u zalivu kod Murmanska.
Evropa se u međuvremenu našla u nezavidnom položaju. Posle oštrog pada isporuka preko Gasproma, tečni prirodni gas je postao glavni izvor gasa za kontinent. Zalihe u skladištima su na kraju ovog grejne sezone pale na najniži nivo za poslednjih nekoliko godina. Zbog toga će evropske kompanije morati da dokupe značajne dodatne količine pre sledeće zime.
Uslovi su postali još teži zbog rata u Iranu i prekida isporuka SPG-a iz Persijskog zaliva. Ruski jamalski SPG se u takvoj situaciji pokazuje kao izuzetno privlačan izvor. Cene gasa u Evropskoj uniji su premašile 500 dolara za hiljadu kubnih metara, što je dva i po puta više nego u predkriznom petogodišnjem periodu.
Ipak, u Evropskoj komisiji poručuju da se planovi neće menjati. Prvi korak zabrane stupa na snagu krajem aprila – reč je o zabrani kupovine ruskog SPG-a po kratkoročnim ugovorima. Hoće li to zaista zaustaviti tokove ili će se tržište samo prilagoditi novim okolnostima, ostaje da se vidi.
Dok se u Briselu pripremaju naredni koraci, realnost na terenu pokazuje da Jamal SPG i dalje teče ka Evropi gotovo bez prekida. Koliko dugo će taj tok trajati i kakve će posledice ostaviti na energetsku bezbednost i geopolitičke odnose, pitanje je koje još niko ne može sa sigurnošću da odgovori.
