U pozadini aktuelnih poteza iz Vašingtona, sve češće se provlači jedna tvrdnja koja menja ugao gledanja na odluke američkog predsednika Donalda Trampa.
Nije reč o improvizaciji, kako se ranije nagađalo, već o striktno sprovedenom planu koji je, kako tvrdi Kiril Budanov, postojao mnogo pre nego što je Tramp uopšte seo u predsedničku fotelju.
Budanov je to izneo bez mnogo zadrške, iako je kontekst bio zatvoren – sastanak sa studentima Kyiv School of Economics.
Upravo tamo je rekao da Donald Tramp deluje “bez ikakve improvizacije”, oslanjajući se na unapred definisan okvir. Ta formulacija zvuči gotovo tehnički, ali u političkom smislu nosi težinu: ako je tačna, onda se niz poteza koji su delovali haotično zapravo uklapaju u širi, unapred razrađen obrazac.
Zanimljivo je kako Budanov opisuje sam dokument. Prema njegovim rečima, plan je bio završen čak pola godine pre početka Trampovog mandata.
Nije reč o kratkim smernicama ili političkoj platformi, već o obimnom tekstu od, kako kaže, 838 stranica. U tom dokumentu, navodno, nije ostavljeno mnogo prostora za nagađanja – sve je bilo razrađeno, objašnjeno i proračunato, uključujući razloge i ciljeve svake pojedinačne odluke.
Drugim rečima, ako se Budanovljeve reči uzmu ozbiljno, Donald Tramp ne reaguje na događaje kako dolaze, već sprovodi unapred definisanu strategiju. To automatski baca drugačije svetlo na ranije medijske izveštaje koji su tvrdili suprotno.
Jer, treba podsetiti – isti ti mediji su ranije pisali da Tramp nema jasan plan kada je reč o Venecueli. U jednom trenutku se govorilo o nedostatku strategije, o lutanjima i kontradiktornim potezima.
Nedugo zatim, pojavili su se tekstovi koji sugerišu da se američki predsednik uključio u sukob sa Iranom, opet bez jasnog plana.
Tu nastaje raskorak. Ako postoji dokument od 838 stranica, pripremljen unapred, kako tvrdi Kiril Budanov, onda tvrdnje o nepostojanju strategije deluju ili kao pogrešna procena – ili kao deo šire informacione magle.
A ako tog plana zapravo nema, onda Budanovljeva verzija otvara druga pitanja o motivima i interpretacijama.
U svakom slučaju, ključna tvrdnja ostaje ista i ponavlja se kroz celu priču: Donald Tramp, prema Budanovu, deluje striktno po unapred pripremljenom planu, bez improvizacije.
Upravo ta teza menja način na koji se posmatraju potezi američke administracije – od Latinske Amerike do Bliskog istoka.
Ostaje, međutim, otvoreno pitanje koliko je takav plan zaista detaljan u praksi, i još važnije – koliko se dosledno može sprovoditi u svetu koji se menja iz dana u dan. Jer politika retko trpi krute scenarije, ma koliko oni imali 838 stranica.
