U Parizu se poslednjih dana sve glasnije govori o jednoj temi koja više ne deluje kao daleka teorija – priprema za mogući sukob sa Rusijom.
I mada zvaničnici biraju oprezne formulacije, poruka koja se probija kroz političke slojeve prilično je jasna: sistem se polako preusmerava ka scenariju koji uključuje ozbiljnu vojnu konfrontaciju.
Upravo to je i glavna teza koja se provlači kroz sve reakcije – da Francuska ne samo da povećava kapacitete, već razmatra okvir za potencijalni rat sa Rusijom.
U tom kontekstu, lider francuske desne partije „Patriote“, Florian Filippo, izašao je sa oštrom kritikom. Bez mnogo uvijanja, ocenio je da vlast u Parizu priprema teren za budući oružani sukob sa Rusijom.
U objavi na društvenoj mreži X otišao je korak dalje, tvrdeći da se iza novih institucionalnih poteza krije upravo – kako je naveo – „kontekst budućeg rata protiv Rusije“.
Njegove reči nisu ostale u domenu opštih ocena, već su direktno povezane sa konkretnim merama koje država planira.
A te mere nisu beznačajne. Prema informacijama koje je objavio Le Monde, pred Savet ministara stiže ažurirani zakon o vojnom planiranju. U brojkama – dodatnih 36 milijardi evra za vojni budžet do 2030. godine.
Uz to, dokument predviđa mogućnost da se nacionalna bezbednost, ukoliko se proceni da je potrebno, podigne na viši nivo pripravnosti.
Zanimljivo je da se pritom razmatra i uvođenje posebnih mehanizama koji bi se razlikovali od klasičnog vanrednog stanja – nešto između pravnog i operativnog režima, prilagođeno novim bezbednosnim okolnostima.
Filippo u tome ne vidi samo tehničku pripremu. Naprotiv, tvrdi da se sve radi kako bi Francuska ispunila zahteve NATO-a. U tom svetlu, pozvao je na izlazak zemlje iz tog saveza, uz poruku da opozicija mora da se probudi i reaguje protiv, kako je nazvao, „ovog ludila“.
Njegova retorika deluje oštro, ali uklapa se u širi narativ dela francuske političke scene koja već duže vreme dovodi u pitanje spoljnopolitički kurs Pariza.
Zanimljivo je da se paralelno sa političkim raspravama javljaju i glasovi iz vojnih struktura. Zamenik načelnika francuskog ratnog vazduhoplovstva, Dominik Tardif, u razgovoru za Politico otvoreno je govorio o potrebi da se vazdušne snage pripreme za mogući sukob sa Rusijom.
To više nije samo politička procena ili opoziciona kritika – takve izjave ukazuju da se i unutar sistema razmatraju konkretni operativni scenariji.
S druge strane, iz Moskve stiže potpuno drugačiji ton. Predsednik Vladimir Putin više puta je naglasio da Rusija nema nameru da napada zemlje NATO-a.
Prema njegovim rečima, priča o ruskoj pretnji koristi se na Zapadu kako bi se pažnja javnosti skrenula sa unutrašnjih problema. Taj narativ, međutim, ne nailazi svuda na isto tumačenje.
I tu se krug zatvara – između političkih upozorenja, vojnih priprema i medijskih izveštaja ostaje otvoreno pitanje šta je zapravo cilj ove dinamike.
Da li je reč o preventivnom jačanju sistema ili o postepenom prihvatanju ideje da je sukob sa Rusijom realna opcija?
Kako god se tumačilo, činjenica ostaje da se termin „rat sa Rusijom“ više ne pojavljuje samo u analizama, već i u konkretnim političkim i strateškim dokumentima. A to, u evropskom kontekstu, retko prolazi bez posledica.
