Pre nekoliko decenija, pojačana je briga oko toga da kravlje mleko često sadrži virus koji uzrokuje leukemiju – tačnije, virus leukemije goveda (BLV), vodeći rak koji ubija stoku. Većina krava u SAD je zaražena ovim virusom raka.
“Stoga je od velike važnosti za javno zdravlje pitanje da li krave koje su prirodno inficirane BLV-om oslobađaju taj zarazni virus u mleko .“
Istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji su odlučili da to testiraju. I zapravo, zarazni virus je primećen u mleku kod 17 od 24 testirane krave, što ukazuje na to da su “ljudi često oralno izloženi BLV-u.“ Međutim, samo zato što smo izloženi tome, ne znači da to izaziva bolesti kod ljudi.
[adsenseyu1]
Kako znamo da BLV može čak i zaraziti ljudske ćelije? I nismo znali do 1976. godine kada je otkriveno da BLV zaista može zaraziti ćelije čoveka, šimpanze i rezus majmuna. Ipak, to i dalje ne znači da BLV nužno uzrokuje rak kod drugih vrsta.
Istraživači ne mogu zaključati ljudske bebe u kavez i hraniti ih zaraženim mlekom, ali mogu u kavez zatvoriti bebe šimpanze. Šimpanze Bojs i Rodžer su hranjeni zaraženim mlekom, razvili leukemiju, i umrli.
Do tada, nismo ni znali da šimpanze mogu dobiti leukemiju. Činjenica da izleda da mleko zaraženo BLV-om prenosi ili izaziva leukemiju kod naših najbližih živih rođaka sigurno je podiglo uloge, ali ljudska bića nisu šimpanze. Da, naša DNK može biti 98 odsto identična, ali mi možemo deliti 60 odsto naše DNK sa bananom. Potrebne su nam studije na ljudima.
Ne možemo obaviti interventni eksperiment u ovom slučaju, zahvaljujući onim nejasnim Nirnbergovim principima, ali šta je sa opservacionim studijama? Da li stočari imaju veću stopu raka? Izgleda da je tako.
Ovo otkriće je navelo neke da sugerišu da “virusi iz mleka i jaja mogu biti veoma važni u patogenezi (ili razvoju) ljudske leukemije i limfoma,“ ali farmeri su možda izloženi svim vrstama potencijalnih kancerogena, kao što su pesticidi.
Veterinari za velike životinje bi takođe mogli imati više leukemije i limfoma, ali neki od njih su takođe “posebno nemarni po pitanju upotrebe zaštitne opreme za rendgen,“ tako da to ne mora nužno imati veze sa virusima.
Bile su nam potrebne takozvane serološke studije, testiranje ljudske krvi na antitela protiv virusa, što bi dokazalo ljudsku izloženost, i dobili smo ih. Deset različitih studija je tražilo BLV antitela kod pacijenata sa rakom i onih bez raka, zaposlenih u mlekarama u osnosu na zaposlene u kancelarijama, veterinara, konzumenata nepasterizovanog mleka, itd.
“Nijedna od ovih studija nije pronašla ni jednu osobu sa antitelima na BLV…“ Kao rezultat toga, 1981. godine je taj slučaj bio zatvoren: “Zbog toga postoje snažni serološki dokazi koji ukazuju na to da BLV nije prenosiv na čoveka.“ Međutim, jačina dokaza je jednako snažna kao i jačina testiranja. Ni šimpanze Bojs i Rodžer nisu razvile primetna antitela, i umrle su od BLV-a.
Testovi koji su bili dostupni pre nekoliko decenija nisu bili zaista osetljivi. “Jasno je da pitanje da li BLV predstavlja opasnost po javno zdravlje zaslužuje temeljnu istragu,“ uz visoko osetljivo molekularno ispitivanje.
Zaključak je dakle vrlo jasan: Virus u kravljem mleku uzrokuje leukemiju na svim živim bićima. Da li uzrokuje i na čoveku nije dokazano, verovatno zato što se to dokazivanje ne isplati gigantima koji imaju biznis u tom sektoru.
Webtribune.rs
