Nekadašnji tužilac Haškog tribunala toliko je štete i jada naneo Srbima da im nikakva kazna za njega ne bi, u slučaju da do nje uopšte dođe, mogla biti satisfakcija
Ono što je odavno bilo poznato – da se u Haškom tribunalu pravda kupuje – sve više dobija i svoje materijalne potvrde i dokaze. Ispostaviće se da su najpoznatije „pravne zvezde“ Tribunala, u stvari, najobičniji plaćenici i probisveti, koji su izdali struku i pod noge bacili zakletvu boginji Justiciji. Još prilikom njegovog osnivanja govorilo se „čije pare, toga i muzika“.
Sve se svodilo na izvor finansiranja a vodeći je bila Amerika, koja je bila glavni inicijator osnivanja suda da bi se Srbi okrivili za rat, a njihovi lideri procesuirali i kaznili.
[adsenseyu1]
Ako se kroz finansiranje jasno video navedeni cilj, jer SAD su bile glavni „donator“, preko fonda Ujedinjenih nacija, zatim Saudijska Arabija (prekinula finansiranje kada su se na sudu počeli pojavljivati i okrivljeni muslimani), Fondacija „Rokfeler“, Otvoreno društvo DŽordža Soroša i drugi, onda se kroz delovanje i ponašanje jurističkih mogula Tribunala uočava i ostvarenje tog cilja. Naročito tužilaca i njihove neskrivene težnje da prevashodno istragu i kasnije optužbe usmeravaju prema Srbima.
KRATAK PUT OD TUŽITELJA DO BRANITELJA
Najistaknutiji među njima bio je DŽefri Najs, nekadašnji britanski sudija i advokat, koji je postao svetski poznat kao tužilac predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću.
Ovaj „srbomrzac“, kako ga je opisao šef srpske diplomatije Ivica Dačić, danas je branilac pripadnika terorističke OVK i nikada se nije potrudio da to demantuje. Međutim, kad „dušu prodaš đavolu“, naplata stigne kad-tad.
Sva je prilika da je Najs postao predmet istrage Specijalnog tužilaštva za zločine OVK zbog prodavanja poverljivih informacija osumnjičenim Albancima. Naime, Tužilaštvo ispituje rad Kancelarije za pravnu pomoć optuženim i osumnjičenim teroristima OVK u Prištini jer očigledno sumnja u neke zakulisne radnje, ali i njene isplate zastupnicima osumnjičenih, pre svega Najsu, koji je advokat Samija LJuštakua, bivšeg komandanta Dreničke i zone Paštrik.
U Tužilaštvu sumnjaju da uloga kancelarije nije samo pravna i finansijska podrška u zakonskim okvirima već da je poprimila manipulacijske oblike s dokumentacijom i potencijalnim svedocima. Zbog toga je njen šef Driton LJajci meta istrage. Potvrđujući tu informaciju, LJajcijev advokat Artan Čerkini je prištinskim medijima rekao da Specijalno tužilaštvo, pored sumnji u ulogu kancelarije, sumnja i na neregularnosti u nekim njenim isplatama u cilju zaštite potencijalno optuženih. Čerkini je rekao da je LJajci u januaru bio učesnik saslušanja LJuštakua, ali da je samo bio prevodilac između LJuštakua i Najsa. LJuštaku se tad inače branio ćutanjem, pa je saslušanje trajalo svega tri sata.
[adsenseyu4]
Kako pišu prištinski mediji, prema tamošnjem zakonu o pravnoj zaštiti i finansijskoj podršci optuženim osobama u Specijalnom sudu, Kancelarija na čijem je čelu LJajci nema pravo da u fazi istrage ili ispitivanja izvrši bilo kakve isplate.
Okrivljeni imaju pravo na pomoć radi pokrivanja troškova odbrane tek nakon podizanja optužnice, a LJuštaku još nije optužen.
LJajci je, inače, još u januaru rekao da je dobio zahtev DŽefrija Najsa za plaćanje njegovih usluga.
Mediji u Prištini su tad pisali da se iz dokumentacije vidi da je Najs tražio 2.200 evra po danu plus putne troškove. U pomenutom zahtevu traženje novca je pratila i svojevrsna ucena.
U pismu je navedeno i to da njemu i njegovoj koleginici dr Nevenki Tromp Vlada Kosova duguje pola miliona evra za usluge, uz „opasku“ da, ako ne plate, o svemu će javno govoriti u medijima. Prema podacima koje je Najs od novembra 2015. do kraja jula 2016. slao kosovskoj vladi, reč je o dugu od 327.445,86 evra i 162.975,01 evra za Trompovu.
Ovo pismo je, navodili su prištinski mediji, inače procurilo s adrese šefa kabineta premijera Ramuša Haradinaja. U pismu je govorio i o tome da je s jednim kolegom osporio način na koji je Karla del Ponte insistirala na tome da podigne optužnicu protiv Ramuša Haradinaja, a njen tim advokata rekao da nema dovoljno dokaza. „Del Ponteova je nastavila, naravno.
S obzirom na to, dr Tromp i ja smo kasnije mogli da damo poverljiv savet od značajne vrednosti odbrambenom timu premijera“, naveo je Najs. „Kasnije je dr Tromp angažovana i zajedno smo radili kako bi kosovska vlada mogla da pripremi biblioteku materijala koji su nam bili poznati, ali su inače efektivno nepristupačni, a mogli bi biti od koristi kada se pojedinci optuže pred Specijalnim sudom za ratne zločine na Kosovu“, navedeno je u njegovom pismu, uz dodatak da je bio angažovan kao član kosovskog tima na pregovorima u Briselu sa EU o Zakonu o pravilima postupka i prikupljanja dokaza pred Specijalnim sudom i oko Sporazuma o državi domaćinu.
… A TO KOŠTA Frivolni britanski pravnik Najs poznat je i po egzibicionom stilu oblačenja (prugasta odela, ljubičaste košulje, rasparene boje čarapa…) što je kod mnogih posmatrača izazivalo određene aluzije. Još se pamti i prepričava, a na Jutjubu može i da se pogleda, čuvena scena iz Haškog tribunala u kojoj haški tužilac DŽefri Najs, koji je zamenio Karlu del Ponte, na suđenju Slobodanu Miloševiću ispituje svedoka Vojislava Šešelja prebacujući mu da u sudnici povišava ton i govori preterano glasno. Na to mu Šešelj odgovara kako on uvek govori jasno, glasno i precizno, a da mu Najs zavidi na glasu pa ako je već tako, treba sam da uzme neku hormonalnu terapiju i poradi na svom stanju.
[adsenseyu1]
Takav imidž i ponašanje traže dosta para, a Najs je izvor nanjušio baš kod Albanaca. Odavno ga prati priča da je od albanskog lobija dobijao veliki novac. A vrlo brzo posle napuštanja Haškog tribunala 2006. godine, gde je bio tužilac u predmetu protiv Slobodana Miloševića, angažovao se u odbrani u njihovim slučajevima.
Iz vremena njegove tužilačke uloge je i priča o kontaktima s generalom Momčilom Perišićem, kada se Tužilaštvo nadalo da generala neće optužiti, već će ga dovesti u Hag kao ključnog svedoka koji će pomoći da se dokažu optužnice protiv Slobodana Miloševića. Navodno, Perišiću je nuđeno da ne bude optužen ako uperi prstom u Slobodana Miloševića i optuži ga da je znao i da je odgovoran za masakr u Srebrenici.
U medijima se pre dve godine pojavila informacija da su Najs i njegov pravni tim, navodno, tražili naknadu od milion evra za šest meseci rada na pripremi zahteva za reviziju presude MSP po tužbi BiH protiv Srbije.
Ispostaviće se da je Najs bio „mirođija“ u mnogim „haškim čorbama“, servirajući Albancima poverljive insajderske informacije iz Suda i Tužilaštva. Kako su prenosili mediji, u martu prošle godine u javnost je dospelo pismo koje je Najs uputio kosovskoj vladi, u kome je otkrio kako je pomogao odbrani Ramuša Haradinaja u Hagu, da je kosovskoj vladi pomogao u odbrani pred Specijalnim sudom za zločine OVK, kako je kritikovao izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija o trgovini ljudskim organima, ali i kako je počeo da radi za Hašima Tačija i pomogao Suzi DŽeger da napiše njegovu autobiografiju „Nova država – moderna država“.
[adsenseyu4]
Prikupljao je i sređivao svu dokumentaciju koja bi mogla da koristi kosovskim Albancima optuženim za zločine nad Srbima, a u novu ulogu branioca Najs ulazi s velikim „predznanjem“, jer je imao priliku da se o dešavanjima na Kosmetu dobro uputi kao glavni tužilac u predmetu protiv Slobodana Miloševića. Međutim, on je i tada otvoreno i bez pardona zastupao albansku stranu.
„Najs je imao pristup mnogobrojnoj dokumentaciji, koju bi sad kao advokat mogao da iskoristi. On je sve vreme forsirao tezu da je sve što se dešavalo na Kosmetu bilo u svrhu stvaranja ’velike Srbije’ i da KiM ne pripada Srbiji.
Bez problema se oglušio o zločine nad Srbima. Na suđenju je čak tvrdio da su Srbi srušili džamiju iz 7. veka, a Osmanlije su na Balkan došle u 14. veku. Eto, to vam je Najs“, rekao je u januaru ove godine advokat Branislav Tapušković, koji je u to vreme učestvovao u procesima pred Haškim tribunalom.
Pored otvorenog zastupanja albanske strane sada se dodatno otkriva da je Najs kao tužilac Haškog tribunala imao udela u uništavanju dokaza u vezi s trgovinom ljudskim organima u slučaju „Žuta kuća“, što je svojevremeno tvrdila i nekadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte. Da li to znači da se još kao tužilac spremao da bude albanski advokat?
Bivši izvestilac Saveta Evrope Dik Marti izjavio je da kada je svojevremeno od Haškog tribunala tražio informacije o dokazima koji su sakupljeni na terenu u vezi sa „Žutom kućom“, tj. trgovinom ljudskim organima, rečeno mu je da ih nemaju jer su ih uklonili da bi očistili prostor, pošto „ionako nisu ničemu služili“. „Bio sam zaprepašćen. To je, zaista, zabrinjavajuće“, rekao je za „Novosti“ švajcarski parlamentarac, čiji je izveštaj ukazao na mogućnost monstruoznih zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji i severu Albanije, u koje su uključeni najviši predstavnici vlasti u Prištini.
U intervjuu koji je dao u jeku spekulacija ko bi od lidera terorističke OVK mogao da sedne na optuženičku klupu, Marti je prokomentarisao i to što je jedan od glavnih branilaca kosovskih lidera bivši tužilac Haškog tribunala DŽefri Najs, za koga se sumnja da je krio dokaze o „Žutoj kući“. Kada sam to čuo, pomislio sam da postoje dva DŽefrija Najsa! Neshvatljivo je da zamenik glavnog tužioca u Hagu odjednom postane advokat osumnjičenih. To mi izgleda u najmanju ruku bizarno. Možda je to, s pravne strane, moguće, ali lično, sa etičke strane, to nalazim sumnjivim“, rekao je Marti. Na pitanje šta je bilo s dokazima, imajući u vidu da je i glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte govorila da ih ima, a Najs da ne postoje, Marti navodi da zna da su dokazi postojali.
Prema najavama prištinskih medija, Najs bi mogao da bude branilac i kosovskog predsednika Hašima Tačija, kao i predsednika kosovskog parlamenta Kadrija Veseljija, ako se oni nađu na optužnicama Specijalnog suda.
Najs je već bio nekoliko godina angažovan da savetuje Tačija, pomažući da se pripremi potreban materijal za vreme kada se osnuje Specijalni sud, a pomogao je, pomenuli smo, i deo predsednikove autobiografske knjige, koja je nedavno objavljena pod naslovom „Nova država – moderna država“, gde se posebno bavio otklanjanjem sumnji da je Tači učestvovao u trgovini ljudskim organima.
Sada je, izgleda, „pukla tikva“, jer su lukavi Albanci gramzivom Britancu ostali dužni, kako sam kaže, pola miliona evra. E sad, da li su razmetljivog Najsa Tužilaštvu „namestili“ Albanci (da mu ne bi dali pare), ili je trag bio toliko očigledan da Tužilaštvo nije moglo da ostane ravnodušno, tek Najs će, po svemu sudeći, osetiti pravdu koju je tako zdušno izdavao. Naravno, ako boginja Justicija za to bude imala odrešene ruke.
Slobodan Ikonić (pecat.co.rs)
