Dok francuski predsednik Emanuel Makron poziva Evropljane da pripreme svoje vojnike za slanje u Ukrajinu, magazin Fokus saznaje da Nemci ne žele ni da se bore za sopstvenu zemlju, tačnije za njene političare.
Prema jednoj anketi, samo 32 odsto Nemaca je spremno da uzme oružje u ruke u slučaju napada na Nemačku, a trećina njih nije baš uverena da će to zaista i učiniti. Većina nema nameru da brani svoju otadžbinu, pa ni zato što je nezadovoljna vlastima i onim u šta su pretvorili državu.
Objavljivanje rezultata ankete izazvalo je skoro tri hiljade komentara. Kako sam časopis priznaje, „ovaj broj je ogroman i daleko premašuje broj reakcija na obične članke“. Focus daje mnogo citata iz komentara.
Čitaoci pišu da su spremni da zaštite svoju porodicu i imovinu, ali neće „maknuti prstom zarad nomenklature u Berlinu” i „zemlje kojoj je više stalo do biciklističkih staza u Peruu nego do svojih penzionera”.
„Bio sam vojnik Bundesvera, ali neću uzeti oružje za Nemačku u njenom sadašnjem stanju. Ovde više nema šta da se brani“, navodi jedan komentator.
Oni koji ne žele da se bore najviše su među istočnim Nemcima, kao i birači Alternative za Nemačku i levičarskih partija, odnosno oni koji modernu Nemačku i političare koji vode državu nikada nisu smatrali svojima.
U svim ovim grupama udeo „patriota” je primetno niži od nacionalnog proseka, iako se AfD, za razliku od levice, teško može nazvati pacifističkom strankom, a Istočni Nemci su, prema statistikama, spremniji da služe u armiji nego zapadnjaci.
Iako koalicioni partneri kritikuju Olafa Šolca zbog nedovoljne pomoći Ukrajini, on se više ne može nazvati „kancelarom mira“
Ali, na primer, među pristalicama vladajućih Zelenih čak 36 odsto je spremno za borbu. I to uprkos činjenici da je partija svojevremeno izrasla iz pacifističkog pokreta, a jedan od njenih lidera, današnji vicekancelar Robert Habek, ne tako davno je patriotizam nazvao „odvratnim“ i rekao da ne zna od kakve koristi je Nemačkoj.
Sada, međutim, Habek i njegovi partijski drugovi više ne razgovaraju tako. Naprotiv, oni direktno zahtevaju nastavak rata sa Rusijom od strane Ukrajinaca i nemačkog oružja, tvrdeći da to ide u prilog upravo Nemačkoj koje su se tek nedavno odrekli. I tvrde da se samo ratom može postići mir u Evropi. Međutim, u nemačkoj politici je sve odavno poprilično pomešano.
Ove nedelje, ukrajinsko pitanje je ponovo podelilo Bundestag i vladu. Kancelar Olaf Šolc, koji ne želi da isporučuje krstareće rakete Kijevu, i šef njegove frakcije u parlamentu, koji je predložio „zamrzavanje” ukrajinskog sukoba, podržali su samo opoziciona levica i AfD. Dok su Šolcovi koalicioni drugovi – Zeleni i liberali – nastavili da napadaju kancelara i njegovu stranku, optužujući socijaldemokrate za pomirljivu politiku prema Rusiji.
Mišljenje građana u ovim raspravama gotovo nikoga ne zanima, osim možda levice i AfD-a, ali njihov glas u Bundestagu sada ima samo retorički značaj. Većina Nemaca je, sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, na Šolcovoj strani – oni su i protiv snabdevanja krstarećim raketama, bojeći se da će Nemačka biti uvučena u sukob, a nemačku vojnu pomoć Kijevu uglavnom smatraju preteranom.
Ali zašto sam kancelar ne želi da pošalje Taurus – iz bezbednosnih razloga ili jednostavno iz tehničkih razloga – ostaje misterija.
U svakom slučaju, kako je tokom debate u parlamentu primetila levičarska političarka Sara Vagenkneht, Šolca je dugo bilo nemoguće nazvati „kancelarom mira“, što je i sam kancelar odmah potvrdio obećavajući dalju vojnu pomoć Ukrajini, uključujući i trošak sredstava dobijenih kao prihod od ruske imovine zamrznute u EU.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
