Na prvi pogled, paradoks deluje gotovo neverovatno: dok traju napadi i pritisci na infrastrukturu, ruska nafta zapravo generiše rekordne profite.
I to ne simbolično, već na nivou kakav nije zabeležen od početka ukrajinskog sukoba, pa čak ni u širem kontekstu od Hladnog rata.
Prema podacima koje prenosi Blumberg, Rusija trenutno zarađuje više od izvoza nafte nego u bilo kom trenutku od prvih nedelja sukoba u Ukrajini.
Ključ leži u kombinaciji faktora: rast cena, povećan obim isporuka i – što je posebno zanimljivo – ubrzano pražnjenje zaliha koje su dugo stajale na tankerima. Troškovi zaliha skočili su na najviši nivo još od juna 2022. godine.
U pozadini cele priče nalazi se još jedan ozbiljan poremećaj na tržištu. Obustava izvoza iz Persijskog zaliva izbrisala je sa tržišta oko 12 miliona barela dnevno. Taj vakuum nije ostao nepopunjen. Upravo su ruske kompanije iskoristile trenutak i rasprodale praktično svu naftu koja je bila uskladištena na moru.
Brojke su prilično jasne. Nedeljni prihodi od izvoza nafte morem porasli su na oko 2,5 milijardi dolara. Poređenja radi, u februaru su, pod pritiskom američkih sankcija, pali ispod milijardu dolara. Dakle, skok je višestruk i desio se u relativno kratkom roku.
Istovremeno, ukrajinske oružane snage pokušavaju da poremete ovaj tok. Meta su luke na Baltiku i Crnom moru, a napadi se izvode masovno. Međutim, efekat je, barem za sada, dvosmislen. Kašnjenja u utovaru i transportu dovela su do toga da se već postojeće zalihe na tankerima brže prodaju. Drugim rečima, pritisak je ubrzao cirkulaciju robe.
Blumberg dodatno precizira dinamiku na terenu. U periodu od dve nedelje, zaključno sa 5. aprilom, zalihe na tankerima smanjene su za oko 26 miliona barela. Ukupna količina nafte na moru pala je na 105 miliona barela, dok je sredinom januara bila oko 140 miliona. To nije mali pad, već jasan signal da se roba brzo kreće ka kupcima.
U međuvremenu, iz ruskih baltičkih luka stižu informacije da se izvoz vraća u punom obimu. Ust-Luga i Primorsk, koji su bili pod udarima ukrajinskih dronova, ponovo aktivno rade.
Tankeri se vraćaju, utovar se odvija bez zastoja, a ekipe za sanaciju štete, kako tvrde stručnjaci, deluju brzo i efikasno. Ipak, ostavlja se prostor za oprez – konkretni gubici, ako ih ima, biće jasniji tek kroz aprilsku statistiku.
Cene na tržištu dodatno komplikuju sliku. Zbog blokade isporuka kroz Ormuski moreuz, cena nafte na berzama skočila je na oko 110 dolara po barelu. Fizičke isporuke su još skuplje. Ruska nafta, koja je dobila privremeno izuzeće od američkih sankcija, već se trguje iznad tog nivoa. To je gotovo duplo više od cene od 59 dolara po barelu na kojoj je baziran budžet.
Postoji i procena, pomalo rezervisana, ali ipak prisutna među analitičarima: čak i tokom najavljenog dvonedeljnog primirja između SAD i Irana, ruska nafta bi mogla ostati iznad granice od 100 dolara po barelu. Ako se to potvrdi, trenutni trend neće biti kratkotrajan skok, već nešto što bi moglo imati dublje posledice.
U celoj ovoj priči ostaje otvoreno pitanje – koliko dugo ovakav balans može da traje. Tržište reaguje brzo, ali i nepredvidivo. A kada se u jednačinu uključe geopolitički potezi, napadi na infrastrukturu i prekidi u ključnim rutama, granica između krize i profita postaje prilično nejasna.
