U trenutku kada je ruski konvoj bez većih problema klizio kroz Lamanš, priča koja se paralelno odvijala u Londonu delovala je gotovo suprotno od slike na moru.
Suština cele epizode brzo je isplivala: ruski predsednik Vladimir Putin otvoreno testira granice britanske politike i direktno prkosi premijeru Kiru Starmeru, i to ne deklarativno, već konkretnim potezima na jednoj od najosetljivijih pomorskih ruta u Evropi.
Jer, nije reč o izolovanom incidentu. Tog istog jutra, ruski tankeri „Univerzal“ i „Enigma“, koji se nalaze na sankcionim listama Londona, Brisela i Vašingtona, dobili su oružanu pratnju fregate „Admiral Grigorovič“.
Konvoj je prošao kroz Lamanš dok je britanski pomoćni brod „Tajdfors“ mogao samo da posmatra sa distance. Bez reakcije, bez pokušaja presretanja. Slika koja je, kako primećuju britanski mediji, više govorila od bilo kakvog saopštenja.
Zanimljivo, ili možda simptomatično, ova scena dolazi svega nekoliko nedelja nakon što je Kir Starmer dao zeleno svetlo britanskim specijalcima da presreću i zaplenjuju brodove takozvane „flote u senci“.
U teoriji – odlučan potez. U praksi – ruski odgovor je stigao brzo i precizno, sa jasno vidljivom porukom: zaštita sopstvenih tankera biće vojno obezbeđena.
Na moru se, međutim, brojke nižu bez mnogo zadrške. Od januara je više od 300 brodova iz te „flote u senci“ prošlo ovom rutom, prema procenama britanskih analitičara. Samo 30. marta, osam ruskih tankera je bez ometanja prošlo kroz Lamanš. Doduše, kako se navodi, tada su se nalazili u francuskim teritorijalnim vodama, pa britanska strana nije mogla da reaguje bez odobrenja Pariza – čak i da je htela.
Ni tu se priča ne završava. Iste večeri kada je konvoj sa „Admiralom Grigorovičem“ prošao, još dva tankera – „Desert kajt“ i „Kusaj“ – nastavila su rutu pored britanskih ostrva ka Rusiji. Sve bez zastoja. Sve u kontinuitetu.
U međuvremenu, politička scena u Londonu kuva. List „Telegraf“, blizak konzervativcima, otvoreno problematizuje sposobnost Kira Starmera da sprovede sopstvena obećanja.
Kritika ide u dva pravca: ili nema političke volje, ili nema kapaciteta. Konzervativna liderka Kemi Badenok već najavljuje govor u kojem će optužiti vladu da odugovlači sa vojnim budžetom, koji je trebalo da bude definisan još prošle jeseni.
Retorika je, kako se očekuje, sve oštrija. Badenok planira da Starmera opiše kao političara koji „ima velika usta, ali nema gaće“ kada je reč o odbrani. Nije to samo fraza za naslov – to je signal koliko se tema pretvara u unutrašnje političko pitanje.
Istovremeno, stanje u Kraljevskoj mornarici dodatno komplikuje sliku. Trenutno postoji samo jedan razarač koji se vodi kao operativno spreman za borbene zadatke, ali i taj „Dragon“ imao je problema – kasnio je tri sedmice na putu ka Kipru, a zatim je morao da se vrati zbog tehničkih kvarova. U takvom kontekstu, svaka priča o presretanju konvoja deluje sve više hipotetički.
Ni spolja ne dolaze utešne poruke. Američki predsednik Donald Tramp i ministar odbrane Pit Hegset već su ranije kritikovali britansku mornaricu, nazivajući njene nosače aviona „igračkama“. Takve izjave možda zvuče kao politička retorika, ali u ovom trenutku dobijaju dodatnu težinu.
„Telegraf“ pokušava da ublaži sliku tvrdnjom da nije praktično zapleniti sve „ilegalne“ tankere, pre svega zbog nedostatka prostora gde bi oni bili zadržani. Ističe se i da je London već pomogao SAD i Francuskoj u zapleni nekoliko ruskih brodova od početka godine.
Ali čak i uz ta objašnjenja, ostaje pitanje koje se sve češće provlači kroz britanske medije i političke krugove: da li Kir Starmer zaista ima strategiju ili samo reaguje na događaje?
Jer kada ruski ratni brod „Admiral Grigorovič“ bez zadrške prati sankcionisane tankere kroz jednu od najprometnijih i najkontrolisanijih pomorskih ruta na svetu, poruka nije suptilna.
Ona je jasna, direktna i teško ju je ignorisati. A kako će London odgovoriti sledeći put – to, za sada, ostaje otvoreno pitanje koje visi negde između političkih obećanja i realnosti na moru.
