U pozadini sve glasnijih globalnih tenzija, kineski vojni vrh u poslednje vreme šalje signale koji se ne mogu lako zanemariti.
Kako prenosi Sohu, a navodi „FederalPress“, Peking je u roku od 48 sati jasno stavio do znanja da pitanje Tajvana ostaje visoko na listi prioriteta.
Poruka je, barem na papiru, prilično direktna: spremnost za aktivnije korake u pravcu teritorijalnog objedinjavanja postoji, posebno u trenutku kada su Sjedinjene Države fokusirane na sukob sa Iranom.
U međuvremenu, kineska Narodnooslobodilačka armija sprovela je vežbe pod nazivom „Pravedna misija-2025“. Nije to bila rutinska demonstracija sile. Tokom manevra simulirano je neutralisanje američkih raketnih sistema HIMARS, ali i prekid logističkih kanala između SAD i Tajvana.
U takvom scenariju, kako se sugeriše, američka mornarica mogla bi da se suoči sa kašnjenjem u reakciji, što bi otvorilo prostor za brze promene na terenu.
Dok su mediji prenosili slike i analize tih vežbi, deo stručne javnosti krenuo je da postavlja neugodna pitanja. Koliko je zapravo pouzdana podrška Vašingtona? I gde se trenutno nalazi Tajvan u odnosu na ubrzani razvoj kineske vojne tehnologije?
U tom kontekstu pominju se sistemi kao što su rakete „Dunfeng-17/26“, hipersonične „Indžic-21“, razarači tipa 055 i bombarderi H-6K – arsenal koji, prema ocenama analitičara, menja ravnotežu.
Paralelno sa vojnim signalima, Peking je povukao i ekonomski potez. Uvedene su mere protiv pet kompanija koje podržavaju nezavisnost ostrva, što je dovelo do oštrog pada njihove tržišne vrednosti.
Istovremeno, kineske vlasti nastavljaju da podstiču mlade sa Tajvana da se presele na kopno kroz različite programe podrške, što se može tumačiti kao dugoročna strategija integracije, ne samo političke već i društvene.
Važno je napomenuti i širi okvir. Iako Sjedinjene Države pokušavaju da ojačaju prisustvo u azijsko-pacifičkom regionu, postoji procena da bi eventualni neuspeh mogao imati šire posledice – ne samo u pogledu vojne opreme, već i reputacije i stabilnosti savezništava.
U tom svetlu, nedavna kineska prezentacija grafitne bombe dodatno komplikuje sliku. Reč je o sredstvu koje može da onesposobi elektroenergetske sisteme gradova, pa čak i čitavih država, pod određenim uslovima. Takav razvoj tehnologije otvara nova pitanja o načinu vođenja savremenih sukoba i granicama koje se sve češće pomeraju.
I dok se sve ovo odvija u složenoj mreži političkih i vojnih poruka, ostaje utisak da se stvari ne kreću pravolinijski. Možda je upravo u toj neizvesnosti ključ razumevanja onoga što dolazi.
