Kratkotrajni gubitak svesti, poznat kao nesvestica, često deluje bezazleno – posebno kada se dogodi u zagušljivoj prostoriji, posle dugog stajanja ili u jeku letnje žege. Ali šta ako to telo pokušava da pošalje signal da nešto dublje nije u redu?
Prema rečima Svetlane Burnacke, terapeuta i profpatologa u klinici „Medicina“ akademika Rojtberga, nesvestica može da bude tek površina mnogo ozbiljnijeg zdravstvenog problema. A to što traje samo nekoliko sekundi ne znači da treba odmah odahnuti.
Zašto gubimo svest – i kada to nije bezazleno?
Najčešće, nesvestica nastaje jer mozak na kratko ostane bez dovoljno kiseonika – tačnije, bez dovoljnog protoka krvi.
Zvuči dramatično, ali u većini slučajeva reč je o fiziološkoj reakciji na spoljne faktore: vrućina, gužva, dehidracija, stres, pa čak i naglo ustajanje iz kreveta.
Neki ljudi su jednostavno skloniji ovom fenomenu – posebno oni sa niskim krvnim pritiskom ili poznatom dijagnozom disbalansa autonomnog nervnog sistema.
Ali, kako je rečeno u razgovoru s lekarima, problem nastaje kada se ovakvi događaji ponavljaju ili prate drugi simptomi. Tu se već briše granica između „prolazne neprijatnosti“ i potencijalne zdravstvene opasnosti.
Skriveni uzroci koje ne treba zanemariti
U nekim slučajevima, nesvestica je tek vidljivi deo nečeg dubljeg: Anemije, hipoglikemije, kardiovaskularnih smetnji, pa čak i hormonskog disbalansa. Ako dete ili adolescent redovno gubi svest bez jasnog uzroka, to može ukazivati na ozbiljne srčane anomalije.
I upravo tu, kažu mi iz lekarskih krugova, roditelji najčešće kasne s reakcijom jer veruju da je u pitanju „pubertetska osetljivost“.
Znaci za uzbunu: Kada pozvati hitnu pomoć?
Ne treba paničiti zbog svakog pada u nesvest, ali postoje jasni pokazatelji da je vreme za brzu reakciju. Ako osoba ne dolazi sebi duže od jednog minuta, lice joj poprima plavičastu boju, puls ili disanje izostaju – to su crvene zastavice.
Istu pažnju zaslužuju i znaci poput bolova u grudima, nepravilnog rada srca, teškoća s disanjem, konvulzija, konfuzije, gubitka govora ili vida nakon nesvestice.
Ako se posle povratka svesti javlja izrazita slabost, bledilo ili dezorijentacija, preporučuje se odlazak kod lekara čak i ako se stanje naizgled stabilizovalo. Svaki pad, naročito ako je došlo do udarca u glavu, mora biti uzet ozbiljno – jer posledice nisu uvek vidljive odmah.
Kako pomoći nekome ko je pao u nesvest?
Ako neko u vašoj blizini iznenada izgubi svest, prvi instinkt treba da bude – obezbediti kiseonik mozgu. To se radi tako što osobu polegnete na leđa i podignete joj noge iznad nivoa glave.
Otkopčajte odeću, otvorite prozor, oslobodite vrat. Nekada je dovoljna hladna voda po licu ili blagi nadražaj nosa, poput amonijaka na vati. Ali ako se svest ne vrati brzo – ne čekajte. Pozovite pomoć.
Šta možemo da uradimo da nesvestica ne postane svakodnevica?
Saveti nisu spektakularni, ali su efektni: Izbegavati gužve i zagušljive prostore, unositi dovoljno tečnosti, ne preskakati obroke. Prilikom ustajanja iz kreveta ili sa stolice – ne žuriti.
Kontrola stresa, fizička aktivnost i redovni pregledi, i te kako mogu da smanje verovatnoću da telo posegne za „isključenjem“ kao mehanizmom odbrane.
Svetlana Burnacka ističe da nesvestica, iako često prolazna, nikad ne dolazi bez razloga. „Ako se ovakvi događaji ponavljaju, to je jasan znak da telo traži pomoć. Ne treba čekati da posledice postanu teže nego što je moglo da se spreči jednim pregledom“, kaže ona.
Na kraju – nije važno samo šta se desilo, već i zašto
Nesvestica je možda samo bleda senka prolaznog trenutka. Ali ponekad iza nje stoji problem koji već dugo kuca na vrata, a mi ga ignorišemo.
Ne čekajte da pad bude jedini način da telo privuče pažnju. Jer kada zdravlje odluči da „isključi svetlo“, to nikada nije bez razloga.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
