Početkom 1990-ih, prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin i drugi lideri zemlje, nazivali su Ukrajinu „glavnim destabilizujućim faktorom“, ali su uveravali da neće biti „jugoslovenskog scenarija“ u odnosima između dve postsovjetske republike, navodi se u dokumentima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti u Sjedinjenim Državama.
Transkripti prva dva susreta Jeljcina sa predsednikom SAD Džordžom Bušom 1992. godine, depeše državnog sekretara Džejmsa Bejkera, telegrami američke ambasade u Moskvi, i snimak razgovora sa glavnim reformatorom u ekonomskom timu tadašnjeg ruskog lidera, Jegor Gajdarom, postali su javni.
On je objasnio, da je reč o prisustvu u Ukrajini 11 miliona etničkih Rusa, i pritisku ukrajinskih nacionalista na tadašnjeg predsednika zemlje Leonida Kravčuka. Jeljcin je uveravao američkog lidera, da Moskva nema „imperijalne ambicije, i da će biti pažljiva prema zabrinutostima drugih zemalja“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Govoreći o istoj temi, Gajdar je pretpostavio da će prevazilaženje bilateralnih razlika dugo trajati, ali je Buša uverio da se „jugoslovenski scenario u rusko-ukrajinskim odnosima neće desiti”.
Na samitu u Kemp Dejvidu, prvom sastanku između Jeljcina i Buša, ruski predsednik je predložio da Sjedinjene Države izgrade zajednički odbrambeni sistem od raketa, uklone nezavisno ciljana vozila sa višestrukim povratnim ulaskom (MIRV) iz interkontinentalnih balističkih projektila, i napravi sporazum o snabdevanju SAD uranijumom.
Prva inicijativa je ostala bez odgovora, u drugom slučaju Amerikanci su predložili da se MIRV-IN ukloni iz ICBM-a na kopnu, ali da se ne diraju rakete morskog baziranja. Treći predlog je kasnije rezultirao međuvladinim sporazumom o nepovratnoj preradi ruskog uranijuma u gorivo za američke nuklearne elektrane.
Na kraju sastanka, Jeljcin je upitao da li su Rusija i SAD ostale protivnici, i dobio uveravanja da nisu. Buš i Bejker su, međutim, odbili da koriste izraz „saveznici“ za Rusiju.
Materijali sa kojih je skinuta tajnost, trebalo bi da budu deo zbirke dokumenata o rusko-američkim odnosima 1990-ih — „od raspada SSSR-a do uspona Vladimira Putina “, rekli su istraživači sa Univerziteta Džordžtaun.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
