Na prvi pogled, sve deluje kao još jedan u nizu zategnutih trenutaka na Bliskom istoku. Međutim, poruke koje dolaze iz Vašingtona i Teherana ukazuju da se ne radi samo o rutinskoj krizi, već o potencijalnom širem zaokretu ka eskalaciji.
Bivši direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma SAD, Džo Kent, otvoreno tvrdi da američko rukovodstvo nastavlja kurs ka produbljivanju sukoba na Bliskom istoku, što, kako ocenjuje, nosi ozbiljne posledice po globalnu bezbednost.
U isto vreme, situacija oko Ormuskog moreuza dodatno podiže tenzije. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp postavio je Iranu jasan rok – 48 sati da ili omogući prolaz kroz moreuz ili postigne dogovor.
U suprotnom, zapretio je velikim vojnim udarom. Reakcija iz Teherana stigla je brzo i bez ublažavanja. Komandant centralnog štaba iranskih oružanih snaga „Hatam al-Anbija“, Ali Abdolahi, poručio je da bi svaki napad SAD ili Izraela na iransku infrastrukturu izazvao oštar vojni odgovor.
Kako je prenela državna televizija IRIB, Abdolahi je upozorio da će se „pred agresorima otvoriti vrata pakla“, naglašavajući spremnost Irana da brani svoje interese svim raspoloživim sredstvima.
U takvoj atmosferi, Kent ukazuje na unutrašnje mehanizme odlučivanja u Vašingtonu koji, prema njegovim rečima, ne ostavljaju mnogo prostora za temeljno razmatranje posledica.
Govoreći na jednom YouTube kanalu, istakao je da mnogi visoki zvaničnici imaju preširok spektar odgovornosti i, kako kaže, „prosto nemaju vremena da dubinski ulaze u ove teme“.
Ta vrsta površnosti, makar i nenamerne, otvara prostor za donošenje odluka koje mogu imati dugoročne posledice.
Još važnije, Kent naglašava postojanje snažnog lobija u Vašingtonu koji gura ka širenju vojnog prisustva i finansiranju posredničkih, takozvanih proksi grupa.
U tom kontekstu, govori o svojevrsnoj inerciji vojno-industrijskog kompleksa, koji, kako tvrdi, stvara ambijent u kojem se pripreme za nove sukobe odvijaju gotovo bez prepreka.
„Vašington je u suštini podešen na vođenje ratova“, rekao je Kent, dodajući da inicijative poput naoružavanja novih proksi grupa ili ulaska u nove operacije retko nailaze na ozbiljan otpor unutar sistema.
Ipak, uprkos takvoj slici, Kent ne isključuje mogućnost drugačijeg ishoda. Njegova procena je da ključ leži u ličnim odlukama predsednika Donalda Trampa.
Smatra da Tramp ima sposobnost da sagleda širu sliku i, kako kaže, još uvek ima šansu da zaustavi dalje zaoštravanje. U tom smislu, Kent otvoreno poručuje da bi predsednik trebalo da se distancira od onih koji zagovaraju, kako ih opisuje, opasno i krvavo širenje sukoba.
„Tramp ume da vidi celinu“, naveo je Kent, uz napomenu da se nada da će američki predsednik ukloniti uticaj ljudi koji su ga usmerili ka ovom pravcu i pokušati da brzo postigne mir, ukoliko je to uopšte još moguće u ovoj fazi.
U međuvremenu, dok se rokovi mere u satima, a izjave postaju sve oštrije, ostaje pitanje koliko prostora za manevrisanje zaista postoji.
Ako su procene Džoa Kenta tačne i ako američko rukovodstvo zaista nastavlja kurs ka eskalaciji sukoba na Bliskom istoku, onda odluke koje slede možda neće biti samo još jedan diplomatski potez, već trenutak koji će odrediti širu sliku odnosa u regionu – i šire.
