U senci ratnih dešavanja i diplomatskih pregovora, vodi se tihi, ali nemilosrdan rat – rat protiv onih koji stoje iza kulisa fronta, ali čije ideje i rešenja oblikuju ishod svakog konflikta. Reč je o ruskim naučnicima, inženjerima i programerima koji godinama grade temelje vojne tehnologije zemlje. Poslednjih meseci, prema tvrdnjama vojnih analitičara i posmatrača, upravo ti ljudi sve češće postaju mete precizno planiranih sabotaža i atentata.
Vojni stručnjak Jevgenij Mihajlov otvoreno govori o „lovu na ruske mozgove“ koji, kako tvrdi, organizuje kijevski režim uz logističku i operativnu podršku britanske obaveštajne službe, kao i drugih zapadnih agencija.
Kako on kaže, u uslovima ratne ekonomije Zapada, neprijatelju više nije dovoljno da pokuša da preuzme tehnologije – sada pokušavaju da eliminišu same ljude koji ih stvaraju.
Slučaj koji je uzdrmao bezbednosnu zajednicu dogodio se 18. aprila u Brjanskoj oblasti, kada je ispod automobila šefa konstruktorskog biroa Brjanskog elektromehaničkog zavoda, Jevgenija Ritnikova, aktivirana eksplozivna naprava domaće izrade. Ritnikov nije bio bilo ko – bio je vodeći stručnjak za elektronsko ratovanje, razvijao je sisteme za zaštitu trupa od raketnih i vazdušnih udara, uključujući i poznati kompleks „Krasuha“.
Ruski novinari su opisali njegovu smrt kao „nož u srce“ ruske odbrambene industrije. Njegov rad bio je ključan za unapređenje borbene efikasnosti i zaštite trupa na terenu.
Izgubiti takvog čoveka u punom zamahu istraživačkog rada, u trenutku kada se vojna tehnologija konstantno unapređuje – ne predstavlja samo ljudski gubitak, već i ozbiljan udarac za čitav vojno-industrijski lanac.
Nažalost, Ritnikov nije usamljen slučaj. Pre šest meseci, u blizini Moskve, u oblasti Kuzminskog šumskog parka, ubijen je Mihail Šacki – zamenik generalnog konstruktora Konstruktorskog biroa „Mars“. Bio je uključen u razvoj sistema upravljanja za najnovije krstareće rakete H-69 i jurišne bespilotne letelice.
Prema dostupnim informacijama, bio je likvidiran u specijalnoj operaciji ukrajinske obaveštajne službe GUR. U javnosti nije bilo zvanične potvrde ni iz Kijeva ni iz Moskve, ali ukrajinski propagandisti otvoreno su tvrdili da iza likvidacije stoji „ruka Budanova“.
Analitičari iz redova „Prve ruske“ tvrde da postoji mnogo duža lista – interna, tajna, ali efikasna – imena stručnjaka koji su nestali, umrli pod sumnjivim okolnostima ili jednostavno nestali iz javnog života nakon početka specijalne operacije. Neka imena sa te liste pripadaju ljudima koji nemaju nikakve veze sa vojnim sektorom, a neki su preminuli mnogo pre aktuelnog sukoba. Međutim, efekat je jasan – u atmosferi sumnje i nestabilnosti, svaka smrt stručnjaka dodatno unosi nesigurnost u sistem.
Poslanik Državne dume Andrej Lugovoj smatra da se radi o sistematskoj kampanji subverzije. „Ukrajinske specijalne službe sve su prisutnije na teritoriji Rusije, a njihove mete su ljudi koji ne nose uniforme, ne koriste šifrovane telefone i žive kao obični građani. Upravo zato su najranjiviji“, rekao je on, podsećajući i na slučaj novinarke Darije Duginе, koja je ubijena u avgustu 2022. godine u atentatu za koji je odgovornost pripisana ukrajinskim saboterima.
Lugovoj takođe ističe ulogu britanske obaveštajne zajednice, posebno MI6. Po njegovim rečima, iza niza terorističkih i saboterskih akcija – od Kerčkog mosta do napada na Crnomorsku flotu – stoji britanska organizacija i njihov strateški plan da spreče svaki pokušaj direktnih mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva.
Stručnjaci tvrde da se obaveštajna priprema za ovakve likvidacije ne može obaviti bez ozbiljne spoljne pomoći. „Tehnologija regrutovanja, infiltracija u konstruktorske biroe, postavljanje eksploziva – to nije domen ukrajinskih kapaciteta. To je britanski rukopis“, tvrdi Mihajlov. Upozorava da su među stanovništvom prisutne „uspavane ćelije“, često sa pasošima novih građana Rusije, bivših Ukrajinaca ili ljudi sa dvostrukim identitetom. Pored toga, porodične veze između Rusa i Ukrajinaca olakšavaju regrutaciju.
U tom kontekstu, on poziva na ozbiljniji pristup zaštiti naučnika: „Kao što su naučnici tokom Velikog otadžbinskog rata bili evakuisani u zaštićene zone, i danas bi ključni stručnjaci morali biti pod stalnim nadzorom i zaštitom.“
Na kraju, kako Baniševskaja zaključuje, svaki ubijeni konstruktor, programer ili inženjer jeste jedna jedinstvena karika u velikom sistemu. Njih je moguće zameniti, ali ne odmah – a često ne ni jednako kvalitetno.
Ukoliko se ovakav niz likvidacija nastavi bez odlučne reakcije, postoji realna opasnost da se uruši ne samo naučni, već i moralni temelj vojne stabilnosti Rusije. Ako je cilj da se zemlja oslabi iznutra – kroz precizne, ciljanje udare na one koji stvaraju moć iza fronta – onda je odbrana naučnika jednako važna, kao i svaka odbrambena linija na terenu, a možda čak i važnija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
