Politička scena Kanade ulazi u novu fazu nakon izbora u Kvebeku, gde će promena vlasti otvoriti niz pitanja o odnosima ove frankofone pokrajine sa Otavom.
Novi odnos snaga dolazi u trenutku kada savezna vlada pokušava da očuva jedinstven nastup zemlje suočene sa pritiscima iz Sjedinjenih Američkih Država.
Separatistička Partija Kvebečana pobedila je na pokrajinskim izborima i vratila se na vlast posle više od deset godina. Stranka je tokom kampanje obećala da će raspisati novi referendum o nezavisnosti Kvebeka od Kanade, čime se pitanje nacionalnog jedinstva ponovo vraća u sam centar kanadske politike.
Prema preliminarnim rezultatima, stranka Pola Sen-Pjera Plamondona na putu je da osvoji skoro 60 poslaničkih mesta. Za većinu u Nacionalnoj skupštini Kvebeka, koja ima 127 poslanika, potrebna su 64 mandata.
Takav rezultat značio bi manjinsku vladu. Partiji Kvebečana bila bi potrebna podrška opozicionih poslanika za usvajanje ključnih zakona, ali i za opstanak na vlasti tokom glasanja o poverenju.
Analitičari ocenjuju da izborni rezultat odražava i zamor birača vladavinom Koalicije za budućnost Kvebeka, političkog saveza desnog centra koji upravlja pokrajinom od 2018. godine.
Povratak separatista mogao bi da oteža posao kanadskom premijeru Marku Karniju, koji je insistirao na nacionalnom jedinstvu u trenutku kada se Kanada suočava sa američkim carinama. Karni će sada morati da sarađuje sa vlastima u Kvebeku čiji politički cilj ostaje izlazak pokrajine iz sastava Kanade.
Partija Kvebečana već ima dugu istoriju pokušaja da Kvebek izvede iz kanadske federacije. Njene prethodne vlade organizovale su referendume o nezavisnosti 1980. i 1995. godine, ali je predlog o odvajanju oba puta odbijen.
Današnja podrška nezavisnosti znatno je slabija nego u periodu najvećeg uspona separatističkog pokreta. Ankete pokazuju da oko 30 odsto stanovnika podržava odvajanje Kvebeka od Kanade, što je blizu istorijski najnižih nivoa.
Lider Partije Kvebečana Pol Sen-Pjer Plamondon izjavio je da novi referendum ipak neće raspisivati dok američki predsednik Donald Tramp ne napusti Belu kuću. Kao razloge naveo je političku neizvesnost i ekonomsku štetu izazvanu carinama.
Plamondon je istovremeno poručio da će sarađivati sa Otavom kad god takva saradnja bude u interesu Kvebeka. To, međutim, ne uklanja mogućnost ozbiljnih sukoba između pokrajinske i savezne vlasti zbog niza politika njegove stranke.
Partija Kvebečana protivi se svakom pokušaju savezne vlade da poveća nivo migracije, obećava prekid institucionalnih veza Kvebeka sa britanskom monarhijom i najavljuje blokiranje projekta brze železničke pruge koja bi povezala Kvebek i Ontario. Svako od tih pitanja moglo bi dodatno da zaoštri odnose sa Karnijevom vladom.
Karni je još tokom izbornog dana izjavio novinarima da će sarađivati sa svakim koga stanovnici Kvebeka izaberu za sledećeg premijera pokrajine.
Dodatni pritisak na kanadsko nacionalno jedinstvo dolazi iz Alberte. Stanovnici te pokrajine trebalo bi 19. oktobra, samo dve nedelje posle izbora u Kvebeku, da glasaju o tome da li žele održavanje referenduma o otcepljenju od Kanade.
Profesor političkih nauka na Univerzitetu Mekgil u Montrealu Danijel Belan ocenio je da rezultat izbora u Kvebeku ne bi trebalo tumačiti kao odbacivanje Karnija, koji i dalje uživa veliku popularnost među biračima u toj pokrajini.
Belan, međutim, smatra da separatistička vlast u Kvebeku predstavlja novi izazov za Karnija upravo zbog pitanja nacionalnog jedinstva. Taj izazov postaje još ozbiljniji zato što se istovremeno i u drugom delu Kanade priprema glasanje povezano sa mogućnošću nezavisnosti.
Kvebek već ima znatno veću političku i administrativnu autonomiju od mnogih drugih delova Kanade. Oko 80 odsto njegovog stanovništva govori francuski jezik, a pokrajina ima široka ovlašćenja u oblasti poreza, migracije i jezičke politike.
Pokrajinske vlasti samostalno ubiraju porez na dohodak i vode migracionu politiku koja daje prednost kandidatima koji govore francuski. Kvebek takođe ima zakone kojima francuski jezik dobija prednost u odnosu na engleski u brojnim oblastima javnog života.
Trampove carine i njegova retorika o Kanadi kao mogućoj „51. saveznoj državi“ dodatno su zakomplikovale položaj separatista. Umesto da oslabe vezu Kvebeka sa ostatkom zemlje, takve izjave podstakle su kanadski nacionalizam i nekim frankofonim stanovnicima pokrajine dale dodatni razlog da cene zaštitu koju im pruža ostanak u sastavu Kanade.
Američke carine i učestale Trampove pretnje Kanadi bile su i jedno od ključnih pitanja saveznih izbora 2025. godine. Takva politička atmosfera doprinela je pobedi Karnijevih liberala, iako je ta stranka pre Trampovog povratka na vlast znatno zaostajala za političkim rivalima.
Pobeda Partije Kvebečana zato ne znači samo promenu pokrajinske vlasti. Ona Karnijevu vladu stavlja pred istovremeni izazov saradnje sa separatističkim Kvebekom, mogućeg novog pitanja nezavisnosti u Alberti i očuvanja zajedničkog kanadskog fronta u odnosima sa Vašingtonom.
