Napadi na tankere u Crnom moru nisu novost, ali incident kod Sočija pokazao je da posledice po same brodove mogu biti znatno ozbiljnije nego ranije.
Veliki požar trajao je tokom cele noći, a iako je do jutra ugašen, slučaj je otvorio pitanje koliko bi dalji napadi mogli da povećaju cenu ruskog pomorskog izvoza.
Na tankeru Aframaks Rio 6. oktobra izbio je veliki požar oko osam kilometara od Sočija. Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da je plovilo napadnuto bespilotnim letelicama. Brod verovatno više nije pogodan za transport, što ovaj slučaj čini napadom sa do sada najtežim posledicama po tanker među sličnim akcijama ukrajinskih oružanih snaga u Crnom moru.
Postoje pokazatelji da je tanker u trenutku napada mogao biti prazan i da je gorelo gorivo. Međutim, posledice napada ne ograničavaju se na stanje samog broda niti samo na moguću ekološku štetu.
Crno more predstavlja jednu od glavnih ruta za izvoz ruske nafte, pa bi rast rizika mogao dodatno da poveća troškove transporta i osiguranja.
Analitičar kompanije FG Finam Sergej Kaufman procenjuje da preko Crnog mora obično prolazi približno 15 do 20 odsto ruskog izvoza sirove nafte. Iako su isporuke trenutno nešto smanjene zbog napada na tankere i infrastrukturu, ova ruta ostaje logistički najpogodniji zapadni pravac zbog blizine Sueckog kanala i turskog tržišta.
Kaufman smatra da bi potpuno preusmeravanje izvoza na druge pravce bilo veoma teško. Ni druge zapadne luke ne garantuju pouzdan izvoz, jer su napadima bile izložene i baltičke luke.
Zbog toga se očekuje da će ruski izvoz nafte preko Crnog mora biti nastavljen. Napadi na tankere, rafinerije i izvoznu infrastrukturu dodatno povećavaju zabrinutost na globalnom tržištu nafte, koje je već u deficitu, iako je uticaj tih faktora manji od posledica sukoba na Bliskom istoku.
Vodeći analitičar Federalnog fonda za nacionalnu ekonomsku bezbednost i stručnjak Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije Igor Juškov takođe ocenjuje da Rusija ne može jednostavno da zameni crnomorsku rutu drugim pravcima.
Glavna alternativa praktično je Baltičko more, odnosno luke Ust-Luga i Primorsk, ali one već rade na granici svojih kapaciteta. Istovremeno, ni taj pravac nije bez rizika, jer brodovi prolaze pored Evrope, dok zemlje EU povremeno plene sankcionisana plovila.
Juškov očekuje da napad kod Sočija neće zaustaviti izvoz preko Crnog mora, ali bi mogao da poveća troškove prevoza i osiguranja. Prethodni napadi već su dovodili do poskupljenja izvoza nafte ovom rutom.
Kompanije se, prema njegovoj proceni, već suočavaju sa visokim troškovima pomorskog izvoza zbog više vrsta rizika. Među njima su fizički napadi na brodove, ali i mogućnost zadržavanja tankera u Evropi.
Povećanje vozarina, smatra Juškov, ne bi trebalo da bude trajno i moglo bi da se smanji kada se situacija stabilizuje. Međutim, eventualni pad ruskog izvoza dodatno bi pogoršao stanje na globalnom tržištu nafte.
Cena nafte već se nekoliko meseci nalazi iznad 100 dolara po barelu. Savetnik fonda za upravljanje Industrijskim kodeksom Maksim Šapošnjikov takođe smatra da će crnomorski pravac ostati deo ruskog izvoznog sistema.
Njegova procena je da će osiguranje postati još skuplje, ali da je napuštanje ove rute izuzetno teško. Šapošnjikov očekuje i da će postojeća situacija podstaći razvoj pomorskih dronova koji koriste svemirske komunikacije i repetitore.
Istovremeno, rast troškova osiguranja mogao bi da se prenese na svetsko tržište i doprinese daljem rastu cena goriva.
