Postoje potezi koji većini, pogotovo na prvi pogled, ne izgledaju kao da su istorijski. A jesu.
Saudijska Arabija je odbila da obnovi bilateralni sporazum sa Sjedinjenim Državama koji je (od 1974) omogućavao da se sva trgovina arapskom naftom obavlja u dolarima.
Taj sporazum je Vašingtonu presudno pomogao da sačuva globalnu dominaciju dolara i da dobar deo troškova izdržavanja (finansiranja) američke hegemonije prebacuje na „ostatak sveta“.
Danas je Saudijska Arabija bogata i visoko razvijena država. NJen uspeh se zasniva na kolosalnim rezervama ugljovodonika, a njeno rukovodstvo zna da će tako biti još decenijama.
Zašto se zvanični Rijad odlučio za prelazak ovog svog Rubikna?
Tokom proteklih deset godina, ceo svet je posmatrao kako Amerika gubi moć i kako se njeni stavovi i zahtevi mogu ignorisati. To poslednjih godina naročito demonstrira Rusija koja, uprkos hiljadama zapadnih sankcija, uspeva da se uspešno razvija.
Još se glavni geostrateški saveznik Moskve – Kina koja je već pobedila u prvoj rundi trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama – u drugoj rundi približava pobedi i u drugoj. U mnogo povoljnijoj poziciji nego 2017-te.
Saudijska Arabija je na korak od uspostavljanja normalnih odnosa sa Iranom, pod čijim patronatom se u regionu bore mnoge oružane grupe veličine solidne vojske.
A rusko-kineski tandem već dugo nudi Rijadu da svojim teško zarađenim barelima prestane da podržava kupovnu moć dolara jer će to, uz ostalo, osetno smanjiti i spoljne vojne pretnje tom kraljevstvu.
Osim toga, Kina se, kojoj su SAD ključni trgovinski partner, poslednjih godina aktivno oslobađa američkih državnih obveznica i već je svoja ulaganja u njih svela sa 1,3 biliona na 800 milijardi dolara.
Istovremeno, prodaja arapske nafte i gasa uveliko se testirane sa plaćanjima u juanima, jenama i kriptovalutama.
Sada, kada je pedesetogodišnji sporazum sa SAD istekao, Saudijskoj Arabiji je mnogo teže da pronađe razloge da ga produži nego da prvi put izađe na slobodu.
Za Saudijce, dalje prijateljstvo sa Vašingtonom, pored ponižavajućeg statusa „rezervoara za gas i naftu“, zbog američkog nametanja „zelene agende“, znači neizbežno gušenje u budućnosti njihove ključne industrije, na kojoj se zasnivaju i sama država i njeno bogatstvo.
Ričard Nikson je u svoje vreme uništio sistem dolarskog „zlatnog standarda“, a Bajden sa „zelenom agendom“ čupa koren petrodolara.
Sa audijcima SAD gube ključnog dobavljača i finansijsku podršku.
(Fakti)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
