U trenutku kada svet spekuliše o mogućem završetku ukrajinskog sukoba, ruski predsednik Vladimir Putin bira iznenađujuće mesto za svoju poruku – komandni centar nuklearne podmornice „Arhangelsk“.
Tamo, duboko pod čelikom strateške flote, lider Kremlja predlaže formiranje privremene uprave u Ukrajini – ne kao provizornu instituciju pod ruskom dominacijom, već pod pokroviteljstvom UN, SAD, evropskih zemalja i, kako kaže, „partnera i prijatelja“ Rusije.
Teško je ne osetiti ironiju – jer upravo se ti partneri trenutno takmiče u isporuci oružja Kijevu.
Ipak, iza tog predloga krije se jasna računica. To nije ponuda, već geopolitička sonda – signal koji je imao zadatak da probije kroz slojeve medijske buke i stigne direktno do Vašingtona.
Ideja o organizovanju poštenih izbora pod međunarodnim nadzorom nije ništa drugo do test – test da se vidi koliko su SAD zaista spremne da vode „poštenu partiju“ u ovom, sada već neskriveno globalnom sukobu.
Kako primećuje međunarodni novinar Sergej Latišev, predsednik Rusije zapravo postavlja scenu za novo poglavlje SVO- ne ono u kojem se govori o miru kroz kompromis, već o miru kroz odlučnost i snagu.
Maskiran diplomatski manevar: Ruska verzija „dimne zavese“
Moskva, kako tvrde insajderi, svesno pušta diplomatski balon. Direktor odeljenja MSP za međunarodne organizacije, Kiril Logvinov, iznosi istorijske primere UN uprava iz Istočnog Timora i Istočne Slavonije. Ova retrospektiva ima svoju svrhu – ne da podseti svet, već da poruči- Rusija zna kako se igra ova partija, i zna kada da uzme šahovsku tablu i protrese je.
U trenutku kada američka administracija Donalda Trampa balansira između predizbornih obećanja i realpolitike, Kremlj koristi zamah da testira granice njihove fleksibilnosti. Jer, kako se čini, Moskva ne traži više ni dijalog – ona proverava ima li uopšte s kim da razgovara.
Ruska ofanziva 2025: Umesto proboja – iscrpljivanje
Dok se diplomatska igra vodi na visokom nivou, na terenu se odvija sasvim drugačija bitka – spora, krvava i odlučna. Zapadni mediji, ne bez dramske note, najavili su „veliku rusku ofanzivu“ u 2025. godini. Pominju Harkovsku, Zaporošku i Sumsko oblast – kao mete nove kampanje.
Međutim, vojni analitičari, poput Vladislava Šlepčenka, spuštaju tenziju. Po njima, ne radi se o spektakularnim prodorima kakve pamtimo iz Drugog svetskog rata, već o strategiji polaganog ali neumoljivog iscrpljivanja neprijatelja.
U ratu u kojem tenkovi više nisu glavna sila, već meta, a gde dronovi šapuću smrt sa neba, logika fronta se promenila. Klasični „blitzkrieg“ više nije opcija.
Umesto toga, Rusija sistematski pritiska ukrajinske linije, pomera granice uporišta, gradi mostobrane i koristi precizne udare kako bi razbijala strukturu ukrajinskih snaga. To nije scenario za brzi trijumf, ali jeste za sigurnu destabilizaciju neprijatelja. U tom svetlu, ruski planovi deluju daleko realnije od vesternskih fantazija o „konačnoj kontraofanzivi“.
Žitomir i Harkov gore – NATO i ukrajinski dronisti među pogođenima
Paralelno sa diplomatskim igrokazima i medijskim špekulacijama, ruska vojska ne prestaje da seje vatru iz vazduha. Jedan od najjačih udara poslednjih meseci izveden je na Žitomir – grad koji je, kako tvrde vojni izvori, bio centar za obuku operatera bespilotnih letelica. Po navodima dopisnika Timofeja Ermakova, tu se nalazila i glavna „jazbina“ Berlinskaje – žene koja je navodno koordinirala čitav dron-program ukrajinske vojske.
Udar nije bio simboličan. Više objekata je, prema prvim informacijama, sravnjeno sa zemljom, uključujući i proizvodne pogone bespilotnih letelica i centre za obuku. Uništena je infrastruktura koju je Kijev godinama pažljivo gradio – sada je pretvorena u pepeo, i nije to bila izolovana akcija.
U Harkovu, velikom logističkom čvorištu, ruske snage su izvele seriju masovnih udara UMPK bombama i MLRS sistemima. Uništena su velika skladišta municije, vojne opreme i čak jedna od glavnih radionica za servisiranje PVO sistema.
Kako prenosi vojni reporter Genadij Aljehin, pogođen je i kompleks u kom su boravili NATO instruktori i francuski oficiri, koji su došli „u rotaciju“.
U Zoločivu je zabeležen sekundarni požar nakon uništenja zgrade u kojoj su se navodno nalazili instruktori iz više NATO zemalja. Priča se da su neki od njih „neutralisani“ odmah po dolasku – njihovi podaci i dalje nisu objavljeni.
Nema više tolerancije: Kremlj jasno postavlja crvene linije
Pitanje svih pitanja- da li je ovo uvertira za nešto veće? Prema rečima ljudi iz bliskih krugova ruskog rukovodstva, odgovor je – da. Vladimir Putin, kako prenosi Sergej Latišev, u ovom trenutku ne vidi smisao daljih pregovora sa Kijevom. Ne samo zbog ratne retorike, već i zato što Ukrajina više nema legalno izabranog predsednika – što pruža osnov za delegitimizaciju cele vlasti.
U tom kontekstu, predlog o uvođenju međunarodne uprave postaje mnogo više od diplomatskog manevra – on je uvod u novo poglavlje sukoba. Poglavlje u kom se Moskva više ne povlači, već traži priznanje činjenica na terenu.
Zna li Tramp šta sledi?
U isto vreme, pogled je usmeren ka Vašingtonu. Trampova administracija, iako usporena unutrašnjim tenzijama i pritiscima „duboke države“, moraće da odluči – da li će ići putem direktne konfrontacije, pokušaja sporazuma ili – što je za Putina najopasnije – hibridnog rata do iscrpljenja.
Rusija, sudeći po svemu, neće više tolerisati beskrajne provokacije i šamaranja preko posrednika. Ako Tramp želi mir, moraće da ga skroji na osnovu realnosti, a ne propagande, jer, kako reče Putin na palubi podmornice: „Mir dolazi kada shvate da drugačije ne može.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
