Sećate li se šta se desilo sa nosačem admirala Kuznjecova koji je plovio oko Evrope, ne bi li sigao do istočnog Mediterana? NATO vođe ismevale su Kuznjecova, kao da je u pitanju Zvezda smrti iz serijala Zvezdani ratovi i kao da je konačni cilj bio uništiti Britanska ostrva.
Iskreno, ovo nije ništa novo. Čak i tokom Hladnog rata, zapadna propaganda povezana sa smenjivanjem svih sistema Sovjestkog oružja (koje je nazivano smećem) dok su u isto vreme objavljivali da imaju užasno oružje nalik zlom carstvu Mordor koji treba da uništi ceo slobodni svet. Ovog puta, vidimo isti šablon, ponovo:
SAD ambasador u Kolumbiji, Kevin Vitejker, objavio je da su ove letilice TU-160 toliko stare da mogu biti deo “muzejskih postavki”.
[adsenseyu1]
Majk Pompeo (zbog kojeg i Niki Hejli deluje skoro pa pametno i slatko!) besno je izjavio da je ovo bio slučaj “dve korumpirane vlade koje se svađaju oko javnih fondova i samogašenje slobode dok njihov narod pati”.
Dijego Moja Okampos, seniorski analitičar IHS Markit Ltd, globalni informacijski provajder iz Londona, objavio je da “ Rusija pokušava da natera SAD da kaže: ‘ slušajte, ako se povučete iz ovoga i napravite ovakve korake ka Evropi, mi ćemo napraviti iste korake.’”. On je takođe dodao da bi “ruska baza predstavljala mnogo veću investiciju u Venecueli nego što je Rusija signalizirala da je spremna da uloži, kao i da je ovo mnogo veća provokacija usmerena ka SAD.”
Mnogo je vojne nepismenosti u Anglocionističkoj imperiji da, opet, odlučujem da se umešam kako bih razjasnio neke stvari.
Prvo, osnovne stvari: Tu-160 je, supersonični težak strateški bombarder, što znači da ima brzinu i domet da udari metu s velikih razdaljina. Dok Tu-160 može da nosi regularnu bombu, primarno oružje su rakete, posebno šest Raduga Kh-55SM/101/102/555 projektila ili 12 AS-16 Kickbackmissile.
Prošli domet bio je između 4500 i 5500 kilometara, sa izdržljivošću leta od 10 sati. AS- 16 je oružje kratkog dometa od 300 kilometara, koji može da leti na 40.000 metara a onda da roni na brzini marta 5.
Obe rakete imaju mali radarski presretač, naprednu opremu za navođenje i manevarske kapacitete. Konačno, ove rakete postoje u različitim varijantama, uključujući konvencionalnu, nuklearnu i antibrodnu. Prvi zaključak jeste da Rusiji ne treba da šalje bombardere bilo gde blizu SAD kako bi izvršila napad, s dometom između 4500 i 10000 kilometara. Umesto da napadne iz Venecuele, Tu- 60 može da ispali rakete s polarnog vrha i da udari u kontinentalni deo SAD.
Ovo je istina o bombarderima, brodovima ili balističkim i kruzerskim projektilima baziranim na podmornici.
Drugo, teško da je ovo prvi put da ruska vojska posećuje Venecuelu: ruski vazdušno- svemirski bombarderi posetili su zemlju 2013., a ruski mornarički brodovi 2008. Ništa se tada nije desilo, baš kao ni sada.
Pa, čemu histerija onda?
Mislim da se ovde više radi o unutrašnjoj SAD politici i, reći ćemo, “informacijskom menadžmentu”: svaki put kada ruska vojska poseti Venecuelu, javnost SAD se opasno približi saznanju o onome što u tajnosi drže Neokonzervativci i Dip stejt (Deep State):
Kopno SAD je kompletno nezaštićeno iz prostog razloga što (skoro!) niko nije pretnja.
Rusija ima sredstva da odradi konvencionalni i nuklearni napad na bilo koji deo SAD.
Nikada nismo bili ovako blizu potpunom konvencionalnom i nuklearnom ratu kao danas.
Hajde da pogledamo svaku izjavu ponaosob.
Kopno SAD je kompletno nezaštićeno iz prostog razloga što (skoro!) niko nije pretnja.
Istina, Rusija (i u manjoj meri) Kina mogu da napadnu SAD. Ali budući da mogu to da urade po cenu užasnog protivnapada SAD konvencionalnih i nuklearnih sila, SAD planeri napada i analitičari su ubeđeni da ni Rusija ni Kina neće inicirati takav napad. Osim toga, za razliku od Anglocionističke imperije, ni Sovjestka unija i Rusija nikada nisu planirale napad na SAD i Evropu.
Plan Totalitet (1945): Odabrati 20 sovjetskih gradova za unuštenje u prvom udaru: Moskva, Gorki, Samara, Novosibirsk, Omsk, Saratov, Kazan, Lenjingrad, Baku, Novokuznjeck, Čeljabinsk, Nižnji Tagil, Magnitogorsk, Molotov, Tbilisi, Grozni, Irkutsk i Jaroslavlj.
Operacija Nezamislivo (1945) spremala je iznenadni napad iz 47 britanskih i američkih divizija u Drezdenu, na sredini sovjetskih linija. Ovo je predstavljalo polovinu od oko 100 divizija (2,5 miliona muškaraca) distupnih u britanskim, američkim i kanadskim štabovima u to vreme. Večina odbrambenih operacija je trebalo da sprovedu američke i britanske sile, kao i poljske, sa 100.000 vojnika Vermarht oružanih snaga nacističke nemačke.
[adsenseyu4]
Operacija Dropšot (1949): uključivala je misiju koja bi koristila 300 nuklearnih bombi i 29000 visoko eskplozivnih bombi na 200 meta u 100 gradova gde bi se obrisalo oko 85% industrijskog potencijala SSSR sa samo jednim udarom. Između 75 i 100 od 300 nuklearnih oružja je bilo namešteno da uništi sovjestki odbrambeni avion sa zemlje. Ali najveći dokaz je, po mom mišljenju, činjenica da nijedan od ovih planova nije izvršen, čak i ako je u to vreme Anglosfera bila sigurno skrivena iza monopola nad nuklearnim oružjem (gde Hirošima i Nagasaki nisu uništeni kao deo plana da se “uplaše Rusi”).
Ipak, ako ljudi SAD shvate da nemaju kredibilnog neprijatelja, možda će se zapitati zašto njihova zemlja troši više na “odbranu” od ostatka sveta sve zajedno. Možda će se čak i naljutiti kada shvate da iako njihova zemlja troši više na “odbranu” od ostatka sveta zajedno, i dalje su nezaštićeni.
Rusija može da sravni SAD sa zemljom
Tokom Hladnog rata, većina Amerikanaca je znala da bi SSSR mogao da izbriše SAD jednim masivnim nuklearnim napadom. Pa ipak, od kraja Hladnog rata, ova činjenica je nekako odgurana po strani iz svesti većine donosilaca odluka u SAD. Danas, velika razlika od Hladnog rata jeste da Rusija može da udari bilo gde u unutrašnjost SAD koristeći samo konvencionalno oružje. Pre dve godine, napisao sam detaljnu analizu o tome kako se Rusija priprema za Treći svetski rat pa neću sada detaljisati, ali samo ću spomenuti nekoliko primera konvencijalnih kapaciteta ruske vojske:
Uzmimo za primer Kalibr kruzerski projektil nedavno viđen u ratu u Siriji. Da li ste znali da može da se ispali iz tipičkog komercijalnog kontejnera, poput onih na kamionima, vozovima ili brodovima? Pogledajte ovaj sjajni video koji to objašnjava:
https://youtu.be/XgyZzRRFLlg
Setite se da je Kalibr imao raspon od 40 do 4000 kilometara i da može da nosi i nuklearnu bojevu glavu. Koliko bi teško bilo Rusiji da ispali ovakve projektile sa obale SAD u regularnim brodovima. Ili da ostavi nekoliko kontejnera na Kubi ili Venecueli? Ovaj sistem koji je toliko nedetektovan da Rusi mogu da ga ispale s obala Australije i da udare na Nacionalnu sigurnosnu agenciju ako hoće, a da niko to ne očekuje.
I imajte na umu da Kalibr nije samo konvnencionalna/nuklearno sposobna raketa (balistička ili kruzerska) koju Rusija može da baci na SAD vojne mete širom sveta, uključujući i unutrašnjost SAD.
Spisak sistema oružja koji je dao Putin u svom čuvenom govoru sadrži strašno oružje. Neki čitaoci možda pogrešno pomisle da ruski konvencionalni projektili su nekako manja pretnja od nuklearnih, ali to može biti ogromna greška.
U teoriji, krucijalno je za sve strane da imaju tzv. “ekskalacijsku dominaciju” na svim nivoima spektruma odmazde. Jednostavno rečeno, tzv. “Uzajamno osigurana destrukcija” (MAD) je veoma slab stav jer ima manju stabilnost prvog napada i jer korišćenje nuklearnog oružja, po ovom MAD principu, je ravno samoubistvu.
Pa ipak, imati male taktične nuklearke, pa i konvencionalno strateško oružje, daje Rusiji dominacijsku prednost kojoj SAD ne može da se meri. U članku iz 2017.m pokazao sam u nekoliko detalja dva krucijalna SAD mita o superiornosti i drugi mit o SAD neranjivosi, pa ću ponoviti da su oba mita razbijena.
Stvarnost jeste da je SAD ekstremno ranjiva u odnosu na ruski konvenciolani napad (vidite članak koji sam spomenuo za više detalja): Rusija ima veći izbor konvencionalnog oružja, domet hipersoničnih balističkih raketa. Dalje, Rusiji apsolutno ne treba da pošalje dva Tu- 160 bombardera u Venecuelu kako bi povećala kapacictet oružja.
Rat između SAD i Rusije će se desiti uskoro, ukoliko SAD ne promeni svoj samoubilački politički kurs
Jedna istina koja se nikada ne spominje u Anglocionističkoj propagandi jeste da se Rusija povukla koliko je mogla i da postoji konsenzus u kojem Rusija, između obe političke elite i ljudi, da ona više ne može da se povlači.
Bog zna da čak i ako sva Putin propaganda jeste budalaština, ostaje tačno da percepcija zapadne elite je često čudan miks odbacivanja Rusije dok u isto vreme predstavljaju Rusiju kao neprijatelja broj jedan cele planete.
Ne znam da li ljudi ovo izjavljuju jer zaista u to veruju ili ne, ali politika je jedna od totalnih i beskonačnih odbojnosti pomešana sa kvazireligioznim verovanjem u superiornost ili čak ranjivost “kolektivnog Zapada”. A ovo je upravo način razmišljanja koji rezultira glupim i krvavim ratovima!
Da ponovim: Rusija je već uradila sve što je mogla da izbegne rat s SAD i ne može više ništa da uradi; dok svaka SAD politika ka Rusiji nas približava neizbežnom ratu.
Dva Tu-160 u ovom kontekstu: mislite o tome kao o pozivu za buđenje. 4 ruske letilice u Venecueli je sve što je trebalo da Imperija poludi
Važnost posete dva Tu- 160 Venecueli nije vojna, već psihološka: pojavljivanje tako blizu SAD je veoma vidljiv potez, Rusi ne prete SAD niti šalju nekakvu poruku SAD vojsci. Ono što rade jeste što nežno bude zombi medije SAD pokazivajući da, da “zli Putin” ima načine da dođe što bliže SAD.
Ovo, dok je teško velika vest za SAD vojsku, deluje kao da postaje šok za mnoge ljude u SAD. Stvarnost je da jedna jedina moderna atomska podmornica iz luke u Rusiji je veća pretnja SAD od ova dva bombardera, tako da Rusija svoje bombardere šalje na vidljiv način kako bi naterala medije da ih spomenu.
U slučaju oružanog napada između SAD i Rusije, dva ruska bombardera neće napraviti razliku, ali mogu da budu vrh ledenog brega i da, možda, konačno podignu javnost SAD i da ih probude da bi uvideli stvarnu pretnju i zahtevali da se SAD povuče iz sadašnjeg sukoba sa Rusijom.
Ako ne, onda je makar Moskovski kremlj podržao venecuelansku vladu i narod, omogućivši svetu da poznata “Monro doktrina” ostane mrtva i da “jedinstvena supermoć na planeti” ne može ništa da uradi da spreči Rusiju (niti bilo koju drugu državu) od otvorenog pristanka kolektivne buke Ujka Sema.
Da li će to biti dovoljno?
Sumnjam. Ali ništa ne sprečava Rusiju da pokuša drugi, moguće eksplicitniji “poziv buđenja”. Na primer, ruske podmornice klase Borei mogu da ispale balističke podmorničke rakete bilo gde blizu snaga SAD kako bi naterale medije da reaguju.
Pa zašto ne udariti u metu na primer u Venecueli? Naravno, pre lansiranja, Rusija će se informisati o svim državama koje će biti pogođene ovim, naročito SAD i koristiće konvencionalnu bojevu glavu. I, naravno, ove rakete će biti ispaljene iz podmornice iz luke, bez napuštanja luke i ne nužno glavne luke, možda čak i sa Koljskog poluostrva u Rusiji.
Rusi bi čak mogli da pozovu i strane medije i vojne atašee akreditovane u Rusiji i da prenesu celu stvar na TV-u. Ova demonstracija ide protiv ruske vojne kulture i obsesije tajnošču, ali sigurno je da je vredno rizika da bi se Anglocionističke vođe i populacija nad kojom vladaju probude.
Okej, možda je moja ideja daleko, ali imate ideju. Rusija treba ne samo da priča več da pokaže svoje oružje koje može da stigne do unutrašnjosti SAD i da čeka i vidi da li će se Amerikanci probuditi i konačno pričati o tome.
Zaključak: Svi ratvovi se jednom završe. Kritično je pitanje “kako se završe”? Rusija i Imperija su u ratu od najmanje 2014. U pitanju je 80% informacijski rat, 15% ekonomski i samo 5% (ili manje) kinetički rat. Ali Imperiji ponestaje glupih optužbi i praznih pretnji, ekonomija je u padu, a sve što je ostalo jeste da “pređu na kinetički rat” koji bi mogao da bude katastrofalan po sve strane.
Zaključak:
SAD san da potčini Rusiju je odavno mrtav.
SAD san da preti Rusiji je odavno mrtav.
SAD san da ostane jedinstvena supermoć (“Svetski hegemon”) je odavno mrtav.
Šta SAD može da uradi u ovoj situaciji?
Okidač kinetičkog rata bi mogao biti samoubilački. Maltretiranje Rusije pretnjama ne ide. Pravljenje da se realnost ne dešava u trenutnoj SAD strategiji, ali je očigledno neodrživa (sa svakom posetom Tu-160 Venecueli koja ovo potkopava).
Ne vidim drugo rešenje nego da se ovaj rat zaustavi i (konačno!) da se pregovara o globalnom mirovnom planu sa Rusijom.
Ako ne, očekujte više ruskih vojnih bojevih glava da će se približiti granici SAD.
Webtribune.rs
