Uoči proleća, koje obično donosi pomake na geopolitičkoj tabli, Sjedinjene Američke Države pojačavaju svoju vojnu prisutnost na Bliskom istoku.
Prema informacijama koje je 21. marta objavio „Asošijeted pres“, američki ministar odbrane Pit Hegset naredio je da nosač aviona „Hari Truman“ ostane u Crvenom moru do daljeg, iako je prvobitno trebalo da se do kraja meseca vrati u matičnu luku.
Istovremeno, udarna grupa koju predvodi nosač „Karl Vinson“ hitno se preusmerava iz Tihog okeana ka istoj regiji – i to u trenutku kada napetosti sa jemenskim Hutima, a naročito Iranom, sve više rastu.
Nosači ne odlaze, ratni brodovi pristižu
Odluka da se dva nosača aviona klase „Nimitz“, oba na nuklearni pogon i opremljena za vođenje intenzivnih pomorskih operacija, zadrže u istoj zoni, predstavlja redak i ozbiljan potez američke mornarice.
Poslednji put nešto slično dogodilo se prošle godine, kada je administracija Džoa Bajdena u jeku napetosti u Gazi i Libanu poslala „Teodora Ruzvelta“ i „Abrahama Linkolna“ u Persijski zaliv, da zaštite Izrael od potencijalnih napada Irana.
Ovog puta, kako navode iz Pentagona, operacija ima drugačiji fokus- zaustavljanje Huta, koji su od novembra 2023. godine napali više od stotinu brodova u Crvenom moru. Pritom su potopili dva, ubili četvoro mornara i onemogućili jednu od najvažnijih svetskih trgovačkih ruta.
Prema oceni vojnih analitičara, raspoređivanje dve udarne grupe u Crveno more ima dvostruki cilj – obuzdavanje Huta i direktan signal Iranu. Vašington već mesecima otvoreno optužuje Teheran da naoružava i upravlja delovanjem jemenskih pobunjenika, i preti „teškim posledicama“ ukoliko se napadi nastave.
Trampova administracija je dodatno pooštrila retoriku. Prema više izvora, uključujući „CNN“ i „Politiko“, predsednik Donald Tramp zatražio je od Kongresa ovlašćenje za izvođenje direktnih udara na iranske ciljeve.
„Ova kampanja se neće završiti dok Huti ne prestanu da gađaju naše brodove i imovinu. Ne želimo dugotrajan rat, ali ćemo delovati nemilosrdno“, izjavio je ministar Hegset za „Fox News“, jasno stavljajući do znanja da SAD više ne žele da trpe provokacije.
Situacija je dodatno eskalirala posle noći između 14. i 15. marta, kada je „Hari Truman“, prema pisanju „Reutersa“, predvodio operaciju protiv Huta, udarivši preciznim raketama na ciljeve u provincijama Sana i Saada. Kao odgovor, pobunjenici su tvrdili da su ispalili čak 18 projektila i dronova na nosač aviona – što je Pentagon odbacio, navodeći da su sve pretnje neutralisane na velikoj udaljenosti.
Od tada je, prema informacijama „Newsweeka“, bilo još najmanje dva pokušaja napada na „Trumana“. Iako nijedan nije bio uspešan, ti incidenti dodatno su pojačali odlučnost Vašingtona da nastavi operaciju u regionu.
„Karl Vinson“ se preusmerava – Azija zabrinuta
Posebnu pažnju izaziva hitno preusmeravanje nosača „Karl Vinson“, koji se do nedavno nalazio u Tihom okeanu, gde je učestvovao u zajedničkim vojnim vežbama sa Japanom i Južnom Korejom. Planirano je da se brod vrati u San Dijego za tri nedelje, ali će, po novom naređenju, ostati u misiji još najmanje tri meseca.
Saveznici SAD u indo-pacifičkom regionu, posebno Tokio i Seul, izražavaju zabrinutost zbog ove odluke. Njihovi mediji podsećaju da je „Karl Vinson“ ključan za odvraćanje Severne Koreje, koja ne prestaje sa lansiranjem balističkih projektila i sve češće preti južnom susedu. Njegovo odsustvo, makar privremeno, moglo bi da oslabi američku poziciju u regionu.
Međutim, u Pentagonu smatraju da su pretnje sa Bliskog istoka trenutno hitnije. Preusmerenje Vinsona tumači se kao hitan odgovor na pretnju koja uključuje mogućnost širenja sukoba – ne samo u Jemenu, već i direktno sa Iranom.
Opasna igra na više frontova
SAD se, čini se, nalaze u delikatnoj fazi svoje vojne i spoljnopolitičke strategije. Dok Trampova administracija pokušava da drži korak s rastućim tenzijama na više strana sveta, realnost je da američka vojska mora pažljivo da balansira raspoložive kapacitete – i to u vremenu kada svet sve više liči na raspoređenu šahovsku tablu, na kojoj se svi igrači pomeraju istovremeno.
Odluka da se dve grupe nosača aviona zadrže u Crvenom moru ne ostavlja mnogo sumnji – Amerika ne planira da se povuče. Naprotiv, spremna je da silom potvrdi svoje pozicije. Pitanje je samo koliko će dugo moći da to čini – bez otvaranja novih frontova koji bi mogli da je skupo koštaju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
