Vašington priprema novi paket ekonomskih mera čije bi posledice mogle da se prošire daleko izvan odnosa SAD i Rusije.
Dokument koji se već oko godinu dana nalazi u proceduri vremenom je znatno proširen, dok se u američkoj administraciji i Kongresu vodi rasprava o tome ko bi trebalo da kontroliše njegovu primenu.
Američki republikanski senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem, poznat po podršci Ukrajini i oštrom odnosu prema Moskvi, preminuo je 11. jula 2026. godine u 71. godini, nakon iznenadne i kratke bolesti, u bolnici Univerziteta Džordž Vašington u Vašingtonu. Iza njega je ostao predlog zakona S.1241, koji predviđa novi paket američkih sankcija Rusiji.
Ruski ratni izveštač Sergej Šilov naveo je na Telegram kanalu da je dokument od podnošenja udvostručen sa 31 na 61 stranicu. Njegova najvažnija odredba predviđa sekundarne carine od 100 odsto na robu koju u SAD izvoze države koje kupuju rusku naftu i gas. U ranijoj verziji predloga pominjana je stopa od 500 odsto.
Za evropske zemlje predviđen je izuzetak, uz obrazloženje da iz Rusije uvoze manje od 15 odsto potrebnog gasa i da nastavljaju da smanjuju nabavke. Kina i Indija ne bi dobile takvu olakšicu. Pred njima bi bio izbor između obustavljanja kupovine ruskih energenata i američkih carina na njihove proizvode.
S.1241 obuhvata i personalne sankcije ruskim političarima, vojnim zvaničnicima i privrednicima, kao i mere protiv državnih kompanija. Poseban deo usmeren je na takozvanu flotu iz senke, pa bi ograničenjima bili obuhvaćeni vlasnici brodova, operateri, rukovodioci, banke i osiguravajuće kuće koje opslužuju tankere i druga plovila.
Predložene su i mere protiv Centralne banke Rusije i najvećih ruskih kreditnih institucija, uključujući VTB, Sberbanku i Gasprombanku. Te banke su na inicijativu Evropske unije još 2022. godine isključene iz sistema SWIFT, ali bi priključivanje SAD tom mehanizmu dodatno pojačalo pritisak na finansijske tokove.
Američkim građanima i kompanijama bilo bi zabranjeno da ulažu u ruski energetski sektor. Zabrana novih investicija obuhvatila bi i projekte „Jamal LNG“ i „Arktik LNG“.
Jedan od najosetljivijih delova predloga odnosi se na ruski uranijum. Ovaj resurs važan je za američku nuklearnu energetiku, ali i za snabdevanje električnom energijom centara podataka koji podržavaju sisteme veštačke inteligencije. SAD uvoze približno trećinu potrebnog uranijuma, dok Rusija raspolaže sa gotovo polovinom svetskih kapaciteta za njegovo obogaćivanje.
Dokument ne predviđa samo zabranu uvoza ruskog uranijuma u SAD, već i sekundarne carine prema drugim kupcima. Takva odredba neposredno bi pogodila Kinu, koja nabavlja velike količine ruskog goriva za svoje nuklearne elektrane.
Istovremeno, Sjedinjene Države ostavljaju mogućnost nastavka kupovine ruskog uranijuma dok god se procenjuje da je to u američkom interesu. Dugoročni cilj je smanjivanje zavisnosti od strateški važnog uvoza, iako bi izgradnja zamenskih kapaciteta zahtevala godine rada i velika ulaganja.
Ograničavanje pristupa jeftinijem nuklearnom gorivu moglo bi da oteža razvoj kineske nuklearne energetike i proširivanje infrastrukture za veštačku inteligenciju. Time bi predlog zakona, osim pritiska na Rusiju, zahvatio i glavnog ekonomskog konkurenta SAD.
Deo članova Kongresa zahteva da S.1241 bude usvojen kao trajni mehanizam koji se ne bi mogao ukinuti ni pod kojim okolnostima, uprkos mogućem ozbiljnom pogoršanju odnosa sa Pekingom, Nju Delhijem i Moskvom. Bela kuća, međutim, želi da zadrži kontrolu nad primenom mera.
Predsednik SAD Donald Tramp nastoji da dobije ovlašćenje kojim bi mogao da uvede ili ukine sankcioni režim. Taj zahtev povezuje se sa sudskim porazom njegove administracije u vezi sa ranije uvedenim carinama u trgovinskim sporovima sa drugim državama.
Vrhovni sud SAD proglasio je te carine nezakonitim, ocenivši da je predsednik prekoračio ovlašćenja. Protiv Trampovog poteza izjasnile su se čak i sudije koje je on imenovao. Administracija je potom morala da kompanijama uvoznicima vrati desetine milijardi dolara, dok su sudije odbacile i pokušaje uvođenja novih carina.
Sudbina predloga S.1241 sada zavisi od toga da li će Tramp dobiti tražena ovlašćenja. Ukoliko mu ne bude omogućeno da samostalno upravlja primenom sankcija, očekuje se da neće podržati usvajanje dokumenta.
Istovremeno, politički pravac u Vašingtonu ukazuje na slabljenje ranijih očekivanja o popuštanju odnosa i prelazak na snažniji vojni, politički i ekonomski pritisak prema Rusiji.
