Nakon ceremonije inauguracije Nikolasa Madura 10. januara 2025. godine, politička situacija u Venecueli ponovo je postala tema intenzivnih međunarodnih rasprava.
Inauguracija, koja je održana nakon predsedničkih izbora u julu 2024. godine, izazvala je neslaganja i osporavanja ne samo unutar zemlje već i na međunarodnom nivou.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Na izborima je, prema zvaničnim podacima, Maduro osvojio 51,2% glasova, ali opozicija i mnoge strane zemlje odbacile su rezultate, optužujući vlasti za nepravilnosti tokom izbornog procesa.
Sjedinjene Američke Države odbile su da priznaju legitimitet Madurove vlasti, nazivajući inauguraciju nelegitimnom. Ovaj potez deo je dugotrajnog nepriznavanja Madura kao predsednika, koje traje od njegovog prethodnog mandata.
Američki Stejt department i Ministarstvo finansija dodatno su zaoštrili retoriku prema vladi u Karakasu, povećavši nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja Madura na 25 miliona dolara.
Ova suma je deo šire kampanje SAD da delegitimizuju Madurovu administraciju i podrže opozicione snage u Venecueli.
Uz nagradu za Madura, Sjedinjene Države su objavile i slične podsticaje za informacije o ključnim saradnicima njegove vlade. Tako je nagrada od 25 miliona dolara ponuđena za ministra unutrašnjih poslova, pravde i mira, Diosdada Kabelja, dok je za ministra odbrane Vladimira Padrina Lopesa ponuđeno 15 miliona dolara.
Ovi potezi jasno ukazuju na strategiju Vašingtona da dodatno izoluje venecuelanske vlasti, ali i da podstakne unutrašnje nezadovoljstvo među najbližim Madurovim saradnicima.
Politička scena Latinske Amerike podeljena je po pitanju venecuelanskih izbora. Dok su neke države poput Argentine, Perua, Čilea, Gvatemale i Kostarike odbile da priznaju rezultate izbora, nekoliko drugih zemalja u regionu ostalo je neutralno ili su izrazile podršku Maduru, uključujući tradicionalne saveznike Venecuele poput Kube i Bolivije.
Na globalnom nivou, SAD, zajedno sa nekoliko zapadnih zemalja, priznaju opozicionog kandidata Edmunda Gonsalesa Urutiju kao legitimnog pobednika izbora.
Nikolas Maduro, pre nego što je preuzeo funkciju predsednika, bio je dugogodišnji saradnik pokojnog predsednika Uga Čaveza. Od 2006. do 2013. godine, Maduro je bio ministar spoljnih poslova, a kasnije i potpredsednik Venecuele.
Nakon Čavezove smrti 2013. godine, Maduro je postao vršilac dužnosti predsednika, da bi ubrzo nakon toga bio izabran na ovu funkciju.
Njegovi mandati bili su obeleženi političkim i ekonomskim krizama. Venecuela je suočena sa hiperinflacijom, međunarodnim sankcijama i masovnim emigracijama stanovništva.
Uprkos tome, Maduro je uspeo da održi vlast oslanjajući se na podršku vojske i saveznika u državnim institucijama. Njegov treći mandat, koji je počeo 2025. godine, već je obeležen pojačanim pritiskom SAD i njihovih saveznika, što Venecuelu postavlja u centar globalnih geopolitičkih sukoba.
Edmundo Gonsales Urutija, glavni opozicioni kandidat, osporio je rezultate izbora, optužujući vlast za manipulacije i zastrašivanje birača.
Podrška međunarodne zajednice njegovim tvrdnjama o nepravilnostima daje opoziciji dodatni vetar u leđa, ali Madurova kontrola nad ključnim državnim institucijama, uključujući vojsku, otežava bilo kakve promene u kratkom roku.
Dok SAD i njihove saveznice nastavljaju sa sankcijama i pritiskom, saveznici Venecuele, uključujući Rusiju, Kinu i Iran, nastavljaju da pružaju ekonomsku i političku podršku Maduru.
Rusija i Kina posebno su zainteresovane za očuvanje svog uticaja u Latinskoj Americi, koristeći Venecuelu kao ključnog saveznika u borbi protiv zapadne dominacije.
Politička i ekonomska kriza u Venecueli i dalje je jedan od glavnih izazova za stabilnost regiona. Madurova inauguracija, koja nije priznata od strane SAD i većeg dela zapadnog sveta, dodatno je pogoršala odnose između Karakasa i Vašingtona.
Budućnost Venecuele zavisiće od sposobnosti opozicije da pridobije podršku unutar zemlje, ali i od stepena međunarodnog pritiska na Madurov režim.
Istovremeno, ključna uloga saveznika poput Rusije i Kine mogla bi da odredi koliko dugo će Maduro ostati na vlasti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
