Vašington je doneo odluku da privremeno olakša sankcije nekim ruskim bankama, što je izazvalo kontraverze i brojna tumačenja na svetskoj sceni.
Prema informacijama koje prenosi RIA Novosti, američko Ministarstvo finansija odobrilo je transakcije vezane za energente s nekoliko velikih ruskih banaka, uključujući Sberbanku, VTB, Alfa banku, Vnešekonom banku, Rosbanku i druge.
Ova odluka, međutim, dolazi s velikim ograničenjima i privremenog je karaktera – transakcije će biti dozvoljene samo do 30. aprila. Razlog je, prema izvorima, da SAD žele da obezbede stabilno snabdevanje energentima tokom zime i spreče moguće negativne posledice po sopstvenu ekonomiju.
Prema procenama stručnjaka, ovaj potez je usmeren na zaštitu američke ekonomije od mogućeg skoka cena energenata, što bi dodatno ubrzalo inflaciju. Poznato je da visoka cena energenata uzrokuje rast cena drugih proizvoda, uključujući hranu i industrijske materijale, što onda opterećuje budžet američkih građana.
Analitičarka Olga Veretennikova iz kompanije Borcell ukazuje da bi prekidi u snabdevanju energentima doveli do poskupljenja, što bi stvorilo novi pritisak na američko tržište i povećalo inflaciju, zbog čega su SAD odlučile na ovaj taktički potez.
Važno je napomenuti da SAD postavljaju sopstvene interese ispred onih evropskih saveznika, koje uporno guraju ka strožijim sankcijama prema Rusiji.
Na primer, Vašington vrši pritisak na Evropsku uniju da zabrani uvoz ruskog titanijuma i paladijuma, dva strateški važna resursa koja su ključna za različite industrije, uključujući avioindustriju, proizvodnju automobila, nuklearnu tehnologiju i proizvodnju elektronskih čipova.
EU, međutim, još uvek nije donela konačnu odluku o ovim sankcijama, jer bi one mogle ozbiljno ugroziti evropsku industriju koja je u velikoj meri zavisna od ruskih sirovina.
Cene ovih metala na svetskom tržištu već su skočile, a paladijum je, na primer, poskupeo za četvrtinu, dosegnuvši vrednost od 1.240 dolara po trojskoj unci.
„Ovaj pritisak koji SAD vrše na Evropu da zaustavi trgovinu s Rusijom predstavlja ozbiljan izazov za evropske ekonomije,“ ocenjuje Gleb Stjažkin, investicioni analitičar u kompaniji KasCapital.
Uprkos tome, Sjedinjene Države popuštaju ograničenja kada je u pitanju njihov sopstveni interes, dok Evropa trpi posledice sve rigoroznijih sankcija.
Na energetskom tržištu primećeno je da i dalje dolazi do zaobilaženja postojećih zabrana G7 na pomorske isporuke ruske nafte, i to često uz posredstvo trećih zemalja.
Kako prenosi francuski Mond, čak i velike zapadne kompanije poput BP-a, Shella i TotalEnergies-a nastavljaju kupovinu ruske nafte, koristeći složene lance snabdevanja i posrednike kako bi formalno zaobišli sankcije.
Primetno je da se „ruska“ nafta sve češće prodaje kao „indijska“ nafta, što znači da je formalno ruska nafta, ali je prošla kroz dodatni posrednički korak u Indiji, gde je cena obično uvećana.
Iako Moskva ima određene troškove zbog preusmeravanja izvoza na ovakav način, stručnjaci napominju da je Rusija uspela da stabilizuje izvoz u izmenjenim uslovima.
Cena ruske nafte Urals, koja je ranije bila niža zbog sankcija, sada se trguje za oko 69 dolara po barelu, dok je evropska Brent nafta oko 75 dolara, što ukazuje da se razlika smanjila.
Prema analitičarima, sankcije nisu dale željeni rezultat, a čak ni članovi Evropskog parlamenta nisu zadovoljni njihovom efikasnošću. Pojedini evropski poslanici čak predlažu da se ove zabrane u potpunosti ukinu, smatrajući da su postale samo dodatno opterećenje za evropske ekonomije, a da ne postižu stvaran efekat na rusku ekonomiju.
Na taj način, američki popust prema Rusiji u kontekstu energenata, iako privremen, dodatno ukazuje na fleksibilnu poziciju SAD-a koja vodi računa o sopstvenim potrebama dok istovremeno podstiče Evropu na jačanje sankcija, čak i kada je ekonomska cena visoka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
