Povodom najava uvodjenja 24-časovnog policijskog časa, bivši poverenik za informacije od javnog značaja Srbije Rodoljub Šabić izjavio je, da tako nešto nije do sada nije zabeleženo u svetu.
„Reč je o ideji sa kojom se dosad nikad nismo sreli. I ne samo mi u Srbiji, policijski čas za celu zemlju u celodnevnom trajanju je, koliko znam, nešto bez presedana i u uporednoj, medjunarodnoj praksi”, rekao je Šabić za Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
[adsenseyu1]
Dodao je da je sloboda kretanja ustavom zajamčeno pravo, ali je kazao da Ustav dozvoljava da to pravo može biti ograničeno, izmedju ostalog i zbog sprečavanja zaraznih bolesti.
„Ali, nijedan od navedenih razloga ne upućuje na ograničenje slobode kretanja kompletnog stanovništva i s tog aspekta kontroverzan je već i sam po sebi policijski čas, nezavisno od dužine trajanja. A ograničenje slobode kretanja u trajanju 24 časa na dan zapravo i ne bi bilo ograničenje već potpuno ukidanje prava“, rekao je Šabić.
Govoreći o spekulacijama o mogućnosti zabrane društvenih mreža u Srbiji, Šabić je kao „indikativno“ ocenio to što su se neki od „elitnih, najskupljih botova vlasti“ već javno založili za kontrolu čak i za ukidanje društvenih mreža, ali je dodao da ne želi da veruje da do toga može doći.
[adsenseyu4]
„Država ima na raspolaganju više načina da reaguje na one zloupotrebe društvenih mreža kojima se svesno ili ne, proizvode posledice u vidu izazivanja straha i panike od strane neodgovornih pojedinaca i eventualne zloupotrebe ne mogu biti prihvatljivo opravdanje za uvodjenje cenzure ili blokadu društvenih mreža“, rekao je Šabić.
On je upozorio da je javno objavljivanje ličnih podataka o zdravstvenom stanju bez pristanka osoba o čijim podacima se radi krivično delo.
„Pre svega, Zakon o pravima pacijenata, potom zakoni o zdravstvenoj zaštiti i o evidencijama u zdravstvu, izričito zabranjuju ovakvu obradu podataka o ličnosti osim uz pristanak lica o kome se radi. Pored tog pristanka, još jedini moguć valjan osnov mogla bi da bude odluka suda. Sve drugo bilo bi, odnosno jeste nezakonito, kažnjiv prekršaj, pa čak i krivično delo“, navodi Šabić.
Dodao je da nikakav interes ne može predstavljati osnov za uskraćivanje informacija koje se odnose na zaštitu zdravlja stanovništva.
[adsenseyu1]
„Na žalost, to se ipak često dešava, nekad u gotovo tragikomičnoj formi. Tako je, na primer, doslovno bizarno delovala nedavna situacija u kojoj je premijerka tvrdila da je podatak o broju respiratora ‘državna tajna’ a samo par sati kasnije predsednik Republike, rizikujući, da se malo našalim, deset godina zatvora koje član 315. Krivičnog zakonika za to predvidja i odao tu državnu tajnu“, naveo je Šabić.
Prema njegovim rečima, način na koji je uvedeno vanredno stanje u Srbiji „baca trajnu senku nelegalnosti“, jer vanredno stanje nije uvela Skupština Srbije, već tri predsednika – Republike, skupštine i vlade, pozivajući se na to da „skupština ne može da se sastane“.
„Ta nemogućnost je, navodno posledica famozne Naredbe o zabrani okupljanja na javnim mestima u zatvorenim prostorijama, više od 50 lica koja je akt vlade, odnosno ministra zdravlja. Apsurdno je takvo tumačenje. Nikakav akt vlade, organa izvršne vlasti nigde u demokratskom svetu nije i ne može biti smetnja za održavanje sednice najvišeg zakonodavnog tela“, kazao je Šabić.
Podsetio je da se u prošlosti, u svim teškim i najtežim vremenima, vanrednim stanjima, neposrednoj ratnoj opasnosti, čak i u ratu, Skupština Srbije uvek „mogla sastati“ i da se sastajala, i tokom srpsko turskog rata i oba balkanska rata i u Prvom svetskom, i to i „pored užasne epidemije tifusa, sve do albanske golgote“. Skupština, kako je rekao, ne samo da je funkcionisala nego je bila u stalnom zasedanju, vlada nije preuzimala njene nadležnosti a skupština je u tim izuzetno teškim okolnostima donela niz važnih zakona.
(Beta.rs)
