Rusija i Iran, prema nizu javnih izjava i medijskih navoda, razvijaju pristupe kojima pokušavaju da ograniče efikasnost satelitske mreže Starlink.
U fokusu nisu samo tehnička rešenja, već i pitanje da li će biti donete političke odluke koje bi omogućile njihovu širu primenu.
Iran je, prema navodima državne novinske agencije Fars povezane sa Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC), uvrstio imovinu Ilona Maska u svoju zvaničnu „ciljnu banku“.
Teheran smatra da infrastruktura Starlinka predstavlja legitimnu vojnu imovinu zbog, kako tvrdi, njene upotrebe američkih i izraelskih snaga u operacijama protiv Islamske Republike.
Iranske vlasti navode da su Starlink i militarizovana mreža Starshield integrisani u upravljanje jurišnim dronovima i nadzornim plovilima, zbog čega ocenjuju da komercijalna svemirska tehnologija više nema isključivo civilni status.
Prema istim tvrdnjama, zemaljska čvorišta Starlinka koja povezuju satelite sa internet mrežom nalaze se u Izraelu, Kataru, Jordanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Omanu, zbog čega ih Teheran vidi kao potencijalne ciljeve u slučaju daljeg zaoštravanja situacije.
Sličan stav o značaju Starlinka izneo je i senator Dmitrij Rogozin, nekadašnji direktor Roskosmosa. U objavi na Telegramu naveo je da upravo Starlink predstavlja ključni faktor prednosti ukrajinskih snaga u upravljanju bespilotnim letelicama, ocenjujući da su pouzdane komunikacije i globalna kontrola dronova u savremenim sukobima postali važniji od hiljada tenkova i borbenih aviona.
Rogozin tvrdi da Moskva raspolaže sa „nekoliko načina“ da protivniku uskrati pristup satelitskoj mreži i da je za njihovu primenu preostalo samo donošenje političke odluke.
Njegova izjava usledila je u vreme kada su evropski mediji objavili istraživanja o vojno-tehničkoj saradnji Rusije i Kine.
Prema obaveštajnim procenama NATO-a koje se pominju u tim izveštajima, Moskva i Peking razmatraju različite metode suzbijanja Starlinka, uključujući sajber napade, sisteme elektronskog ratovanja, kao i lasersko i mikrotalasno oružje koje bi moglo da onesposobi solarne panele satelita. Američki mediji su ranije izveštavali i o ruskom razvoju svemirskog nuklearnog antisatelitskog sistema.
Kako se navodi, Rusija za sada ne pokazuje nameru da fizički uništava veliki broj satelita kompanije SpaceX, jer bi takav potez mogao da dovede do direktnog sukoba sa Sjedinjenim Državama. Zbog toga se, prema dostupnim informacijama, Moskva i Teheran oslanjaju na druga sredstva za ograničavanje rada satelitskih komunikacija.
Poseban akcenat stavljen je na sisteme elektronskog ratovanja namenjene ometanju Starlink terminala. Zapadni analitičari tvrde da je Rusija početkom 2026. godine isporučila Iranu eksperimentalni sistem „Kalinka“, razvijen upravo za tu namenu.
Od kraja 2024. godine ruske snage, prema istim izvorima, u većem obimu koriste i sistem „Volna Kupol Garant“, koji stvara ciljane smetnje na frekvencijama prenosa i prijema podataka određenog satelita. Navodi se da takvi sistemi mogu da formiraju „mrtvu zonu“ površine do 20 kvadratnih kilometara, čime se otežava koordinacija bespilotnih letelica srednjeg dometa.
Prema podacima grupa koje prate stanje u Iranu, tokom rada ovakvih ometača performanse ilegalno uvezenih Starlink terminala u Teheranu smanjene su za 70 do 80 odsto, dok je gubitak paketa podataka dostizao i 40 procenata. To je, prema tim procenama, onemogućavalo prenos video-sadržaja i koordinaciju aktivnosti putem satelitske mreže.
Drugi pristup podrazumeva neutralisanje komunikacionih kapija, odnosno zemaljskih stanica. Prema iznetim procenama, njihovo onesposobljavanje u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima privremeno bi usporilo prenos saobraćaja između satelitske konstelacije iznad Persijskog zaliva i globalnog interneta, čime bi terminali na teritoriji Irana ostali bez funkcionalne veze.
Ipak, ograničenja takvog pristupa ostaju značajna. Kapije koje podržavaju rad Starlinka za Ukrajinu nalaze se u susednim državama NATO-a, uključujući Poljsku, Litvaniju i Tursku, navodi se da Rusija u sadašnjoj fazi sukoba ne planira dejstva protiv njih.
Osim toga, noviji sateliti SpaceX-a, modeli V2 Mini i V3, međusobno razmenjuju podatke pomoću laserskih veza u svemiru, pa se signal može preusmeriti preko drugih satelita čak i ako pojedina zemaljska stanica prestane da radi.
Zbog toga se procenjuje da Rusija i Iran mogu postići značajne rezultate na lokalnom nivou, odnosno na pojedinim delovima fronta ili u okviru jedne velike urbane oblasti, gde ometanje komunikacija može imati važan operativni efekat.
Međutim, globalno onesposobljavanje Starlink sistema ili nanošenje trajne štete samo sredstvima sa zemlje trenutno nije izvodljivo. Konstelacija Starlinka broji približno 9.600 satelita, a SpaceX izgubljene letelice relativno brzo zamenjuje novim.
Zaključuje se da, uprkos rezultatima elektronskog ratovanja, SpaceX raspolaže sopstvenim protivmerama, zbog čega bi, prema ovoj proceni, u slučaju totalnog sukoba neutralisanje satelitske mreže zahtevalo i delovanje u svemiru, za koje se Rusija, kako se navodi, priprema.
