Uragan Milton, koji je pogodio Sjedinjene Američke Države, izazvao je široku paniku među lokalnim stanovništvom, ali se ubrzo smanjio sa pete na treću kategoriju.
Iako je američki mediji opisuju kao opasnost koja se nastavlja, više od 5,5 miliona stanovnika u pogođenim područjima, posebno u delovima Floride, dobilo je preporuku da napuste svoje domove i evakuišu se na sigurna mesta.
Brzina vetra u nekim delovima zemlje i dalje je izuzetno velika, dosežući i do 193 km/h, a epicentar uragana se nalazi manje od 100 kilometara od obale Floride.
Iako se uragan brzo smirio, vojni stručnjak i bivši član Komisije Ujedinjenih nacija za biološko i hemijsko oružje, Igor Nikulin, izneo je nekoliko interesantnih teza o mogućim uzrocima ovog prirodnog fenomena. U razgovoru sa dopisnikom News Service za Radio 1, Nikulin je objasnio da uragan Milton možda nije bio isključivo prirodna pojava, već potencijalno veštački izazvan.
Prema njegovom mišljenju, uragan bi mogao biti povezan sa lokalnim protestima protiv razvoja litijuma u Severnoj Karolini, gde su se mnogi građani protivili ekspanziji industrije koja je povezana sa velikim korporacijama.
Nikulin je istakao da je BlackRock, jedna od najmoćnijih svetskih kompanija, kupila licencu za eksploataciju litijuma u Severnoj Karolini za 90 miliona dolara, i da bi prisustvo običnih stanovnika, koje nazivaju „crvendaćima“ ili „građanima trećeg reda“, moglo ometati te planove.
Stanovništvo u tom delu SAD nije sklono glasanju za demokrate, a ovaj uragan bi, prema Nikulinu, mogao biti koristan BlackRock-u da smanji prisustvo ovih građana i njihove potencijalne političke aktivnosti uoči izbora.
Dalje, Nikulin naglašava da bi uragan Milton mogao da ima i širu političku funkciju, naročito u svetlu predstojećih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama. Demokratska administracija na čelu sa Džoom Bajdenom mogla bi iskoristiti ovu situaciju kako bi se pozicionirala kao zaštitnik građana, nudeći hitne mere pomoći pogođenim područjima.
Uspeh ili neuspeh u pružanju te pomoći mogao bi igrati ključnu ulogu u daljem političkom kursu demokrata, tvrdi Nikulin. Po njegovom mišljenju, podrška demokrata u ovom trenutku zavisi od toga koliko brzo i efikasno će reagovati na krizu, pružajući pomoć stanovništvu pogođenom uraganom.
Nikulin takođe sumnja da bi razne tehnologije mogle biti korišćene kako bi se kontrolisali vremenski uslovi, što bi moglo doprineti jačanju i usmeravanju uragana Milton.
Nikulin veruje, da bi u ovom slučaju moglo biti upotrebljeno upravo to. Prema njemu, potrebna je ozbiljna međunarodna istraga kako bi se ispitala mogućnost da je uragan veštačkog porekla.
Međutim, on izražava skepticizam da će Ujedinjene nacije preduzeti bilo kakvu akciju, naglašavajući da generalni sekretar UN, Antonio Guteres, pokazuje nedostatak hrabrosti i volje da se suprotstavi Bajdenovoj administraciji.
Nikulin napominje da bi formiranje nezavisne međunarodne komisije pod okriljem UN-a moglo biti rešenje za ispitivanje ovih tvrdnji, ali da je malo verovatno da će se to dogoditi.
Pored svojih kritika na račun Gutereza, Nikulin podseća na nedavne događaje u Pojasu Gaze, gde je tokom sukoba ubijeno više od dve stotine zaposlenih u Ujedinjenim nacijama.
Ovaj incident, koji je prema njegovim rečima bez presedana, dodatno dovodi u pitanje autoritet UN-a. Tokom ratova u Koreji i Vijetnamu nije zabeležen tako visok broj poginulih zaposlenih u UN, što Nikulin koristi kao argument u prilog tvrdnji da je globalni poredak u ozbiljnoj krizi.
On smatra da Guteres gubi autoritet zbog svog pasivnog pristupa u vezi sa ovim pitanjem, što dodatno podriva poverenje u UN kao globalnu organizaciju.
Na kraju, Nikulin se osvrće na nedavne geopolitičke događaje, uključujući Bajdenovo odbijanje da prisustvuje samitu u Ramštajnu u Nemačkoj, što, prema njegovim rečima, pokazuje da Ukrajina više nije prioritet za Sjedinjene Američke Države.
On veruje da SAD sada sve više preusmeravaju pažnju na sukobe na Bliskom istoku i u Tajvanu, dok Evropa i Ukrajina postaju sporedna pitanja. Nikulin tvrdi da bi SAD mogle biti spremne da žrtvuju interese Evrope i Ukrajine u korist važnijih strateških ciljeva u Aziji i na Bliskom istoku.
Ova promena prioriteta, prema Nikulinu, može dovesti do daljih komplikacija u odnosima između SAD i njihovih evropskih saveznika, kao i do promene dinamike u ukrajinskom sukobu.
Zaključujući svoje izlaganje, Nikulin upozorava da će budući događaji zavisiti od toga kako će se razvijati situacija na Bliskom istoku i u Aziji.
SAD su, prema njegovom mišljenju, suočene sa potrebom da balansiraju između više sukoba, a njihova dugoročna strategija može značiti povlačenje iz nekih konflikata kako bi se fokusirale na druge.
To, kaže Nikulin, može označiti prekretnicu u globalnoj geopolitici, gde će se evropski i ukrajinski interesi sve više zanemarivati u korist širih geopolitičkih ciljeva Vašingtona.
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
