Glavno pitanje u vezi s glasinama o tome da je lider Severne Koreje u komi, ili da je čak umro, nije da li je neka od tih informacija tačna, nego šta će se dogoditi u slučaju da Kim Džong Un zaista umre — ko će biti njegov naslednik i kako će se ponašati vojska?
Vodeći naučni saradnik u Centru za korejska istraživanja Instituta za Daleki istok Ruske akademije nauka Konstantin Asmolov skreće pažnju na to da niko od predstavnika zvaničnih struktura, čak ni anonimno, nije rekao ništa o smrti ili teškoj bolesti Kim Džong Una.
[adsenseyu1]
„Njega neko vreme nema u javnosti, ne mogu se videti nove fotografije. Moguće je da je bolestan, ali to ne znači da je umro, ili da je u komi“, smatra Asmolov. On navodi da bi se u slučaju stvarne vanredne situacije na ulicama Pjongjanga najverovatnije pojavila vojna tehnika, a da bi se po gradu razletele glasine, pre svega u diplomatskoj sredini.
Asmolov, takođe, ukazuje na to da listovi koji su preneli informacije o lošem zdravstvenom stanju severnokorejskog lidera, nisu informativne agencije. On ne vidi razlog da se veruje anonimnim izvorima. Da se zaista dogodilo nešto, to bi saznali inostrani novinari koji rade u Pjongjangu.
„Tu je još jedna finesa: odakle bi neki izvor mogao da bude obavešten o srceparajućim detaljima o Kimovom zdravlju. Tu se nameću brojna pitanja. Na primer, na koji način je neki kineski lekar saznao kako se Kim Džong Un hvatao za srce, kako su ga vozili u bolnicu, ako je stigao tek kasnije? Još čudnije je pitanje zbog čega je on to saopštio japanskom bulevarskom listu, a ne kineskim medijima, imajući u vidu odnose Japanaca i Kineza koji nisu baš najbolji“, pita se Asmolov.
[adsenseyu4]
Ko je sledeći
Bilo kako bilo, jedno je sigurno – u Severnoj Koreji nema zvanično utvrđene procedure o predaji vlasti. Kim Džong Una su pripremali za naslednika od momenta kada je na dužnost stupio Kim Džong Il 1994. godine. Nije jasno ko bi bio naslednik aktuelnog severnokorejskog lidera. Jedni misle da bi to mogla biti sestra šefa države Kim Jo Džong, koja je u aprilu postala član Politbiroa.
„U najkritičnijim uslovima radi princip ’do đavola pravila, ko ima pištolj, taj je u pravu‘“, kaže Asmolov i dodaje da „nemamo jasnu sliku o uticaju raznih krugova u Pjongjangu, ako ih uopšte ima“.
Njegov kolega Evgenije Kim smatra da Severnoj Koreji ne preti destabilizacija, bez obzira na razvoj događaja.
„U slučaju da se nešto dogodi, okupiće se članovi Politbiroa, doneti odluke i naredbe. Ne mora se nužno misliti da će oni izgubiti upravu nad zemljom“, smatra Kim.
[adsenseyu1]
Prema njegovim rečima, sistem u Severnoj Koreji je izgrađen tako da privremeno odsustvo lidera ne utiče na stabilnost. Kada je 2008. godine Kim Džong Il nestao na gotovo četiri meseca, zemljom se normalno vladalo, nastavio se rad na stvaranju nuklearnog oružja.
Evgenije Kim naglašava da Severna Koreja nema problema s rukovodećim kadrovima: „Postepeno se izdvajaju sposobni ljudi, u Politbirou se pojavljuju nova lica, mlađa od 60 godina, profesionalci u određenim oblastima.“
Sagovornik navodi da u Pjongjangu odlično pamte operativni plan Republike Koreje i SAD, koji je podrazumevao uvođenje zajedničke vojske u slučaju vanredne situacije u Severnoj Koreji. „Kina, za koju je Severna Koreja tampon zona koja je štiti od Amerikanaca, neće dopustiti raspad. Isto važi i za Rusiju, jer se mi graničimo sa Severnom Korejom“, podseća ruski politikolog i zaključuje: „Sve će tamo biti u redu, ništa neće propasti.“
Glasine o tome da je lider Severne Koreje Kim Džong Un u komi, ili da je čak umro, pojavile su se u subotu. To, međutim, nije prvi put da Kim Džong Un „umire“.
Gde je nestao Kim
Sve je počelo 11. aprila saopštenjima o „nestanku“ Kim Džong Una. Sledećeg dana južnokorejski list „Dejli NK“, u kojem rade mnogi odbegli sa severa, preneo je vest o operaciji na srcu.
Hirurška intervencija je, navodno, bila neophodna zbog prekomernog pušenja, gojaznosti i preopterećenja. Sve je proteklo uspešno, lekarski tim se u punom sastavu vratio 19. aprila u Pjongjang, pisao je list.
Nešto kasnije u japanskom nedeljniku „Sjukan Gendaj“ pojavili su se detalji: „Predsednik Severne Koreje se tokom obilaska regiona iznenada uhvatio za grudi i pao. Grupa lekara koja ga je pratila, odmah je pokušala da mu pomogne masažom srca i odvezla ga u najbližu ambulantu hitne pomoći“, naveo je anonimni izvor tog lista.
Prema toj verziji, pomoć je zatražena od Kine, odakle je specijalnim letom u Pjongjang upućeno 50 ljudi s opremom. Severnokorejski lekari su u međuvremenu počeli da operišu sami. Hirurg je bio nervozan, tresle su mu se ruke, zbog čega je stent loše postavljen.
Kineski lekari koji su doputovali, nisu uspeli ništa da učine kako bi pomogli Kim Džong Unu koji je već bio u vegetativnom stanju. Priče se nakon toga razilaze – lider je ili još u komi, ili je umro.
Izvesno je samo da 15. aprila Kim Džong Un nije prisustvovao obeležavanju Dana sunca, odnosno rođendana svog dede i osnivača Severne Koreje Kim Il Sunga.
Ministarstvo inostranih poslova Kine nije potvrdilo da je uputilo lekare radi pomoći Kim Džong Unu.
Državni radio Severne Koreje je saopštio da je šef države zahvalio radnicima koji su stvorili „grad-socijalnu utopiju“ Samdžijon. Istina, nisu precizirali kako je Kim Džong Un to učinio.
Na sajtu Severnokorejske državne informacione agencije postoji i vest o tome da je 26. aprila Kim Džong Un dobio telegram-čestitku od predsednika Centralnog komiteta Komunističke partije Rusije Genadija Zjuganova.
Južnokorejske vlasti su saopštile da „ništa neobično nisu uočile“.
Kim Džong Un ne „umire“ prvi put
Ubeđenost u to da ništa neće propasti podstiče i bogata predistorija lažnih smrti severnokorejskih lidera. Kim Džong Un ne „umire“ prvi put. Severnokorejski lider je 2014. godine nestao na 40 dana. Tada je, prema glasinama, preživeo operaciju na nozi – zbog prekomerne težine, ili zbog povrede. U javnosti se pojavio sa štapom.
Dve godine ranije na društvenim mrežama se pisalo o tome da je 11. februara napadnut u ambasadi Severne Koreje u Pekingu. O toj temi su pisali i veliki mediji, mada s ogradama.
Spekulacije o zdravstvenom stanju su pratile i Kim Džong Ila. Mediji su ga 2008. godine takođe izgubili iz vida. Aktivno se pisalo o njegovoj bolesti, pa čak i smrti. U avgustu je doživeo moždani udar, zbog kojeg je bio delimično paralizovan.
To je bilo objašnjenje zašto nije bio na paradi u čast 60. godišnjice Severne Koreje, kao i na sahrani visoko rangiranog političara te zemlje. Posle godinu dana, saopšteno je da ima rak pankreasa, ali informacija nije zvanično bila potvrđena.
Kim Džong Il je umro 17. decembra 2011. godine od infarkta.
U novembru 1986. godine o smrti Kim Il Sunga pisao je južnokorejski list „Čoson ilbo“. Na granici dveju Koreja bila je spuštena nacionalna severnokorejska zastava u znak žalosti. Posle nekoliko dana, međutim, kao da se ništa nije dogodilo, lider je dočekao mongolskog predsednika na aerodromu u Pjongjangu.
