Reakcija Amerike na događaje u Rusiji, Donbasu, Zaporožju i Hersonskoj oblasti bila je iznenađujuće uzdržana.
Reakcija je bila spora, s obzirom da je reč o istorijskim događajima, uključujući, doduše delimičnu, ali prvu posle mnogo decenija, mobilizaciju u rusku vojsku. Reagovanje će biti naknadno, za otprilike nedelju dana, piše Vzgljad.
Prvog dana problem je mogao biti u iskrivljenom fokusu percepcije, ali sada je očigledno: odluka o održavanju referenduma na bivšoj teritoriji Ukrajine (što će, najverovatnije, značajno povećati površinu Rusija) i dekret Vladimira Putina o delimičnoj mobilizaciji ostavio je rukovodstvo SAD u šoku.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Džou Bajdenu je bilo potrebno pet dana da lično iznese stav Vašingtona o plebiscitima u republikama Donbas, Zaporožje i Herson. Ništa originalno – opet sankcije.
„Radićemo sa našim saveznicima i partnerima na nametanju dodatnih brzih i ozbiljnih ekonomskih troškova Rusiji“, rekao je američki predsednik.
Drugim rečima, gotovog odgovora nema i nikada nije bilo. Ruski potez (plebisciti i mobilizacija se mogu posmatrati kao dva dela istog poteza u spoljnopolitičkom smislu) je u najmanju ruku iznenadio Bajdena. Nakon nedelju dana razmišljanja o tome, ispostavilo se da ima još posla na brzom odgovoru.
Po neobuzdanoj kreativnosti koja se odvija u EU (različite zemlje iznose različite inicijative u vezi sa novim sankcijama, a osporavaju tuđe predloge), one su otprilike u istoj situaciji kao i Bajden. Ne znaju kako da reaguju.
Ali u početku se činilo da Amerikanci imaju spreman odgovor. Samo im se činilo da nije dovoljan.
I pre Putinovog govora, ali nakon što su rukovodstva LDNR, Hersona i Zaporožja najavili referendume, u SAD su se ocrtale dve skandalozne antiruske mere.
Prvo, u Kongres je uveden dvopartijski zakon o primeni takozvanih sekundarnih sankcija protiv onih neameričkih kompanija koje kupuju rusku naftu.
Drugo, Bajdenovo ministarstvo pravde zatražilo je od Kongresa da usvoji inicijativu koja još nije podneta i koja bi omogućila da se ruska zamrznuta imovina konfiskuje i prenese u Ukrajinu.
Ali onda je Putin progovorio i počela je konfuzija. Unete su hitne izmene u govor koji je predsednik SAD trebalo da pročita na Generalnoj skupštini UN. Ali one nisu mogli da doprinesu boljem odgovoru.
„SAD i partneri rade na stvaranju troškova za Rusiju kako bi odvratili napade na teritoriju NATO-a“ , kaže predsednik , kao da taj „rad“ ne traje od februara (da ne kažem – od marta 2014. godine).
Ništa zanimljivo nije objavljeno dan nakon Bajdenovog govora, a ni dva dana kasnije. Zvanična spoljnopolitička misao je zastarela i izdaje samo stare klišee.
Ovo je bilo u potpunoj suprotnosti sa materijalom u američkim medijima. Kao i u Beloj kući, razumno su predvideli situaciju na način da će se vrlo brzo deklarisane granice Rusije proširiti van sadašnje linije fronta. To će zahtevati dalje političke, pravne i vojne odluke Moskve.
A glavna odluka – mobilizacija 300.000 Rusa – već se sprovodi. To značajno menja odnos vojnih snaga u istočnoj Evropi.
Istovremeno, novinari su se fokusirali na najekstremnije scenarije (imaju veći rejting) i mučili penzionisanu vojsku pitanjima kako će SAD odgovoriti na nuklearni udar Rusije na Ukrajinu.
Iako je Amerika sada preokupirana uglavnom sopstvenim problemima – od ekonomije do predstojećih izbora za Kongres – Amerikancima više nije mogao da promakne takav akcenat. Atmosfera je počela da se zahuktava, a Vašington je ćutao sve dok nije došao do samog obećanja o zajedničkom radu na brzim sankcijama, ali u vezi sa referendumima, a ne mobilizacijom. Kako na to odgovoriti, još nije odlučeno.
Pitanje ovako nagle promene odnosa snaga u Evropi, naravno, nije lako. Ali odgovor je jednostavan na svoj način.
Postoje tri načina.
Prvi je održavanje uloga, eskalacija sukoba, značajne akcije po pitanju konfrontacije sa Moskvom. Ili – manje značajni koraci, ali u nekoliko pravaca odjednom: par osetljivih sankcija, slanje dodatnih bajoneta u vojne baze NATO-a u istočnoj Evropi, pokretanje pitanja izbacivanja Moskve iz Saveta bezbednosti UN, dodatne zalihe naoružanja u VSU.
Međutim, ovaj put znači da će Rusija zauzvrat još više podići ulog. Stejt department može referendume da naziva „lažnim“ koliko hoće, ali Putin sa frazom „mi ne blefiramo“ je realnost, kao i informaciona neuroza na temu nuklearnog rata, a neposredno pre važnih kongresnih izbora
Drugi način je stabilizacija, predah za izgradnju snage (uključujući i intelektualne), period konsultacija i diskusija o potrebi dijaloga sa Moskvom. Ovaj prozor kao da ostaje otvoren, što nagoveštava, na primer, razmena zatvorenika.
„Jastrebovi“ se protive takvom putu, ističući da i Moskva koristi predah za nagomilavanje snaga i da je potrebno „pritisnuti“ odmah. Ali to je zastrašujuće, jer SAD ranije nisu kontrolisale eskalaciju, ne kontrolišu je ni sada, a kada se pređe određena granica, niko to uopšte neće moći da kontroliše.
Treća opcija je razrada. Ovo je dijalog i razvoj (barem početnih) novih pravila za zajednički život. Ovo je pojašnjenje granica koje se ne mogu preći.
Mirovnjaci, kakvim Bajden misli da jeste, obično biraju treći put. Ali teško da će ga Bajden izabrati – zbog inertnosti konfrontacije i posebnosti osnovnog zadatka: Sjedinjenim Državama nije potreban mir u Ukrajini, već slabljenje Rusije.
Pobeda republikanaca na novembarskim kongresnim izborima daće neke (ali vrlo male šanse) za detant ako u redovima kongresmena bude veći broj onih kojima je više stalo do inflacije i ogromne potrošnje na Ukrajinu nego do štete nanete Rusiji.
Sasvim je moguće da će sadašnja pauza trajati do zvaničnog proširenja granica Ruske Federacije i potpisivanja od strane Putina novih predsedničkih ukaza u oblasti odbrane i bezbednosti, koji su u tom pogledu neizbežni.
Odnosno, sačekajte još plus-minus nedelju dana – i onda će Sjedinjene Države povući svoj potez. Posle njega, svet bi se mogao približiti nuklearnom ratu. Ili – prvi put u prilično dugom periodu da se odmaknemo od toga.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
